Da li psi zaista mogu da osete kada je njihov vlasnik tužan?

Kada je osoba tužna, pas često prilazi bliže, naslanja se, gleda u lice ili ostaje u neposrednoj blizini. Takvo ponašanje nije slučajno. Sve više istraživanja pokazuje da psi zaista mogu da prepoznaju ljudske emocije, uključujući i tugu, prenosi Index.hr.

Psi čitaju izraze lica i govor tela

Psi su izuzetno vešti u posmatranju ljudi. Tokom hiljada godina života uz čoveka naučili su da obraćaju pažnju na naše lice, držanje i pokrete. Mogu da razlikuju nasmejan od tužnog ili napetog izraza lica.

Kada primete spuštene uglove usana, izbegavanje pogleda ili pogrbljeno držanje, reaguju drugačije nego kada je osoba opuštena i vedra.

Osim lica, psi prate i sitne promene u kretanju. Sporiji pokreti, uzdasi ili ležanje bez energije za psa su signali da se raspoloženje promenilo.

Veliku ulogu ima ton glasa

Psi ne razumeju reči kao ljudi, ali veoma dobro prepoznaju emociju u glasu. Tiši, drhtav ili spor govor često je povezan sa tugom. Pas na takav ton može da reaguje smirenijim ponašanjem, približavanjem ili blagim dodirivanjem njuškom ili šapom.

Zato se često dešava da pas priđe i legne uz vlasnika koji plače ili govori tiho. Ne reaguje na sadržaj rečenica, već na emotivni naboj u zvuku.

Mogu da osete i promene u mirisu

Ljudsko telo tokom stresa i tuge prolazi kroz hormonalne promene. Tada se menja i miris tela, iako to ljudi najčešće ne primećuju. Pas, zahvaljujući izuzetno razvijenom čulu mirisa, može da registruje te suptilne promene. One mu dodatno potvrđuju da se sa osobom događa nešto neuobičajeno.

Kombinacija mirisa, izraza lica i glasa daje psu jasnu sliku emocionalnog stanja vlasnika.

Zašto neki psi postaju posebno privrženi kada je vlasnik tužan

Kada pas prepozna da je vlasnik neraspoložen, često pokazuje pojačanu potrebu za blizinom. To može da uključi naslanjanje, spuštanje glave u krilo, tiho sedenje pored osobe ili praćenje po stanu. Takvo ponašanje može se tumačiti kao oblik socijalne podrške.

Psi su društvene životinje koje prirodno reaguju na emocije članova svoje grupe. U porodičnom okruženju čovek je deo njihove grupe, pa pas instinktivno pokušava da ostane blizu kada oseti da je neko slabiji ili uznemiren.

Ne reaguju svi psi isto

Važno je naglasiti da svaki pas ima svoju ličnost. Neki će odmah prići i tražiti kontakt, dok će se drugi povući, ali i dalje pažljivo posmatrati situaciju. Na reakciju utiču rasa, rana socijalizacija, iskustva i odnos koji pas ima sa vlasnikom.

Pas koji je navikao na nežan dodir i blizinu češće će ponuditi fizički kontakt. Pas koji je oprezniji može pokazivati brigu na suptilnije načine, na primer tihim ležanjem u blizini.

Šta to znači za odnos čoveka i psa

Sposobnost pasa da prepoznaju ljudske emocije dodatno produbljuje vezu između čoveka i životinje. Pas ne reaguje samo na naredbe, već i na raspoloženje. Zato je važno biti svestan da napetost, tuga ili stres ne ostaju skriveni od psa.

Mirno ponašanje, nežan glas i doslednost pomažu psu da se oseća sigurno, čak i kada je vlasnik lošeg raspoloženja. Blizina i dodir u takvim trenucima mogu da smire i psa i čoveka, što njihov odnos čini još snažnijim.