Istraživanje: Mešanci imaju više problema u ponašanju nego rasni psi

Ukrštanja pudli sa drugim rasama postala su veoma popularna u Velikoj Britaniji, delimično zbog očekivanja da su takvi psi hipoalergeni, zdraviji i dobri sa decom, piše Gardijan.

Međutim, istraživanje je pokazalo da kokapui (mešanci koker španijela i pudle) i kavapui (mešanci kavalir king čarls španijela i pudle) pokazuju više nepoželjnih oblika ponašanja nego njihove rasne varijante.

Autori studije, objavljene u časopisu Plos One, ističu da je važno da vlasnici detaljno istraže karakteristike svake rase ili mešanca pre kupovine kako bi izbegli pogrešan izbor.

Tim sa Kraljevskog veterinarskog koledža analizirao je podatke za 3.424 mešanca i 5.978 rasnih pasa, prikupljene putem onlajn upitnika vlasnika različitih rasa.

Upitnik je obuhvatao pitanja o vlasnicima, njihovim očekivanjima i načinu dresure, kao i 73 pitanja o ponašanju pasa, na osnovu kojih su formirane ocene na 12 skala ponašanja.

Kokapui su se razlikovali od pudli na šest skala, pokazujući više problema poput agresije prema vlasniku i strancima, rivalstva među psima, nesocijalnog straha (npr. od saobraćaja ili novih objekata), problema pri odvajanju i preterane uzbuđenosti.

Slični rezultati dobijeni su i u poređenju sa koker španijelima, pri čemu su kokapui pokazivali i veću agresiju prema drugim psima, strah od stranaca i slabiju treniranost.

Kavapui su se razlikovali od pudli na tri skale, a bili lošiji od kavalir king čarls španijela na osam od devet skala.

Labradudli su se razlikovali od pudli na šest skala (sa boljim rezultatima), ali su u poređenju sa labradorima bili lošiji na pet skala.

Profesor Danijel Mils sa Univerziteta u Linkolnu, koji nije učestvovao u istraživanju, rekao je da je studija važna, ali da ne znači da su mešanci genetski skloniji problematičnom ponašanju.

„Ponašanje je uvek rezultat interakcije gena i okruženja, i traženje jednostavnog uzroka u jednom od ta dva vodi u pogrešnom pravcu“, rekao je.

Dodao je da bi kulturni faktori mogli igrati važnu ulogu – uključujući razlike u ponašanju vlasnika, način dresure i očekivanja, što sve utiče na ponašanje pasa.

Ipak, naglasio je da su potrebna dodatna istraživanja, posebno ona koja bi pratila pse i njihove vlasnike kroz vreme kako bi se bolje razumeli uzroci uočenih razlika.