Naučnici otkrili da je pas postao čovekov najbolji prijatelj mnogo ranije nego što se mislilo

DNK analiza pokazala je da je vilica pripadala jednom od najranijih poznatih pripitomljenih pasa i da su ljudi u Britaniji živeli blisko sa njima pre 15.000 godina, što je kako piše BBC, hiljadama godina pre nego što su pripitomljene domaće životinje ili mačke ušle u naše domove.

Ovo otkriće pomera unazad vreme kada su prvi psi evoluirali od svojih vučjih predaka za oko 5.000 godina.

Takođe sugeriše da je prijateljstvo između prvih pasa i ljudi iz kamenog doba postojalo gotovo od samog početka, prema rečima doktora Vilijama Marša iz Prirodnjačkog muzeja.

"To pokazuje da su pre 15.000 godina psi i ljudi već imali izuzetno blizak odnos – i ova mala vilica, koja deluje kao beznačajna stvar, pomogla je da se otključa cela priča o tome kako je to partnerstvo započelo", kaže doktor Marš.

Prvi psi bili su potomci sivih vukova koji su se zadržavali oko ljudskih logora na kraju ledenog doba, hraneći se ostacima i postepeno postajali pitomiji.

Vremenom su ljudi počeli da koriste ove životinje za lov, čuvanje i praćenje, pretvarajući ih u radne partnere umesto divljih predatora.

Tokom stotina generacija uzgoja pod uticajem čoveka, razvili su se psi sa kraćim njuškama, manjim zubima i ogromnim rasponom veličina – od kućnih ljubimaca do krupnih čuvara.

Do otkrića je došlo slučajno

Vilica je pronađena u iskopavanjima iz 1920-ih u Gofovoj pećini u Čeder klisuri, danas poznatoj po čuvenom siru, a Marš je do otkrića došao slučajno tokom svog doktorskog istraživanja.

Decenijama je bila zaboravljena u muzejskoj fioci jer se smatralo da je neupadljiv primerak. Međutim, mladi istraživač naišao je na zaboravljeni naučni rad objavljen deset godina ranije koji je sugerisao da bi mogla pripadati psu.

Marš je sproveo genetsku analizu vilice i sa iznenađenjem i oduševljenjem otkrio da je zaista reč o psu, što predstavlja prvi nedvosmisleni dokaz da su psi postojali hiljadama godina ranije nego što se ranije verovalo.

Još uvek u neverici zbog rezultata, Marš je obavestio svog prijatelja i naučnog saradnika doktora Lačija Skarsbruka sa Univerziteta u Oksfordu i LMU Minhena, koji dalje opisuje događaj.

„Vilijam mi kaže: ‘Pronašao sam psa iz ranog kamenog doba’, a ja mu odgovaram: ‘Nisi – svi dosadašnji primerci bili su vukovi’, ali on je bio potpuno siguran.

Onda nam pokaže rezultate i mi pomislimo: ‘Bože, možda je zaista pronašao psa iz tog vremena.’“

Skarsbruk priznaje da je u stvarnosti koristio i živopisnije izraze, jer je znao koliko bi ovo otkriće moglo biti značajno.

Kada je potvrđeno da vilica iz Gofove pećine zaista pripada psu, njen genetski zapis iskorišćen je za analizu sličnih uzoraka iz zapadne Evrope i centralne Anadolije u današnjoj Turskoj.

Svi su se pokazali kao psi.

„Godinama smo pokušavali da razumemo drevne uzorke čiji DNK je bio negde između vukova i pasa“, rekao je Skarsbruk. „Sve je bilo u nekoj sivoj zoni jer nismo mogli da utvrdimo gde zapravo počinju psi. Onda se pojavi ova mala vilica i postane ključ za prepoznavanje drugih drevnih pasa širom Evrope, koji su sve vreme bili pred našim očima.“

"Odnos koji traje 15.000 godina"

Priča postaje još zanimljivija uz dodatne genetske i hemijske analize.

Prema rečima doktorke Seline Brejs iz Prirodnjačkog muzeja, testovi su pokazali ne samo da su psi bili genetski slični, što znači da su njihovi preci putovali Evropom zajedno sa ljudima, već i da su jeli istu hranu kao njihovi vlasnici.

„Znamo iz njihove ishrane da su delili ribu u Turskoj ili isti mesni i biljni režim ishrane u Gofovoj pećini. To ukazuje na izuzetno blizak odnos između ljudi i pasa. I zar to nije neverovatno? Pre 15.000 godina vidimo nivo bliskosti kakav postoji i danas. To je zaista dug odnos.“

Arheološki dokazi o malim životinjama sličnim psima iz kasnog ledenog doba pronađeni su u pećinama u Nemačkoj, Italiji i Švajcarskoj, a u nekim slučajevima bili su sahranjeni zajedno sa ljudima, što ukazuje na blizak odnos u isto vreme.

Međutim, ovo novo istraživanje je prvo koje koristi detaljnu DNK analizu kako bi dokazalo da je životinja iz Gofove pećine zaista bila pas i da je pripadala veoma ranoj populaciji pasa koja se već proširila širom zapadne Evrope i Azije.

Druga studija pokazuje da svi psi koje danas imamo potiču od jedne drevne populacije pasa koja se već bila proširila velikim delom severnog sveta do kraja ledenog doba.

Doktor Anders Bergstrom sa Univerziteta Istočne Anglije i Instituta Frensis Krik, zajedno sa kolegama, došao je do ovog zaključka analizom DNK više od 200 ostataka pasa i vukova iz Evrope i Bliskog istoka.

Otkrili su da su neki od najranijih evropskih pasa, nešto mlađi od onog iz Gofove pećine, isti tip kao psi iz Sibira, istočne Azije i drugih regiona, svi potičući od zajedničkog pretka.

„Gde god da su psi prvi put pripitomljeni, već su stigli u Evropu pre najmanje 14.000 godina i značajno doprineli današnjim psima“, rekao je Bergstrom.

Ranija istraživanja ukazivala su na to da su prvi psi možda nastali negde u Aziji. Naučnici sada analiziraju DNK drevnih vukova širom sveta kako bi precizno odredili mesto i vreme tog događaja.

Smatra se da nije reč o jednom pripitomljenom vuku, već o dugom i postepenom procesu tokom kojeg su se neki vukovi prilagođavali životu uz ljude i vremenom evoluirali u pse.

„To je bio izuzetan događaj. Neko je odlučio da stvori vezu sa opasnim predatorom“, rekao je jedan od istraživača.

„Ako uspemo da otkrijemo gde i kada se dogodilo prvo pripitomljavanje, znaćemo i koja je ljudska grupa u tome učestvovala i pod kojim okolnostima.“

Ova otkrića oduševila su i Sijaru Farel iz Kraljevskog kinološkog kluba.

„Kao ljubitelj pasa, mislim da svaki vlasnik zna onaj osećaj kada vam se čini da vas pas razume. To je odnos koji se razvijao tokom mnogo, mnogo godina i jedinstven je za pse i ljude.“