Pravi razlozi zašto mačke menjaju ponašanje kada dođe novi kućni ljubimac

Zbog toga se često javljaju promene ponašanja, od povlačenja i skrivanja do siktanja, mokrenja van peska ili iznenadne agresije.

Teritorija i osećaj sigurnosti odjednom izgledaju „ugroženo“

Mačke prostor ne doživljavaju samo kao kvadrate stana, već kao teritoriju koja je obeležena njihovim mirisom i navikama.

Novi ljubimac, naročito druga mačka, može se doživeti kao uljez koji menja postojeća pravila. U takvoj situaciji mačka može postati opreznija, napetija ili sklonija odbrambenim reakcijama, na primer siktanju, režanju ili blokiranju prolaza, prenosi Index.hr.

Mirisi su „informacije“, a novi miris menja sve

Mačke se snažno oslanjaju na njuh. Novi ljubimac donosi nove mirise na krznu, šapama, opremi i mestima na kojima boravi.

Ako se uvođenje napravi prebrzo, mačka može reagovati stresom jer se poznati mirisni „potpis“ doma naglo promeni. Upravo zato stručne smernice za upoznavanje naglašavaju postepeno navikavanje preko mirisa, na primer razmenom ćebadi ili krpa.

Takmičenje za resurse, hranu, pesak, mesta za odmor

Čak i kada su životinje inače mirne, sama mogućnost da će morati da „dele“ ključne resurse može povećati napetost. U praksi se to često vidi kao čuvanje činije, izbegavanje peska, teranje druge životinje s omiljenog mesta ili prikriveni sukobi koje ljudi ne primete odmah.

Naučni pregled o stresu kod mačaka navodi da takmičenje za resurse može podstaći međumačje sukobe i problematična ponašanja, naročito nakon uvođenja nove mačke.

Promena rutine i manjak kontrole pojačavaju stres

Mačkama prija predvidljivost, kada se jede, kada se igra, gde se spava, ko i kada ulazi u prostor. Novi ljubimac često menja kućni ritam, ima više buke, više kretanja, drugačiji raspored pažnje.

Stres se može pokazati vrlo „tiho“, povlačenjem, prestankom igre, smanjenim apetitom, preteranim lizanjem ili skrivanjem. Smernice felinoloških udruženja naglašavaju da je smanjenje straha i anksioznosti, uz poštovanje mačjih čula i potreba, ključno za dobrobit i stabilno ponašanje.

Označavanje mokraćom i „nezgode“ van peska često su znak stresa

Kada se pojavi novi ljubimac, deo mačaka počne da označava prostor ili mokri van peska. To ne mora biti „inat“, već način komunikacije i pokušaj da se prostor ponovo obeleži sopstvenim mirisom, naročito kada se mačka oseća nesigurno.

RSPCA navodi da prskanje može biti povezano s anksioznošću i stresom, a jedan od okidača može biti i nova mačka u domaćinstvu.

Preusmerena agresija i „kratak fitilj“

Ponekad mačka ne napada direktno novog ljubimca, već postane razdražljivija prema ljudima ili drugoj životinji u domu.

Takve reakcije mogu biti posledica straha, preopterećenja podražajima ili sukoba oko teritorije. ASPCA opisuje agresiju kao širok spektar ponašanja i naglašava da se može pojaviti u različitim okolnostima, uključujući situacije u kojima se mačka oseća ugroženo.

Kada je „novi“ pas, problem mogu biti i lovački nagon, buka i nepredvidivost

Uvođenje psa zna biti posebno stresno za mačku, ne zato što pas „mora biti opasan“, već zato što se kreće drugačije, često je glasniji i može imati nagon za jurnjavom. Zato se preporučuje postepeno upoznavanje uz kontrolu, nadzor i sigurne zone za mačku.

Šta se najčešće vidi u ponašanju

Kod dela mačaka promena je blaga i prolazna, a kod dela izraženija. Najčešći znaci su:

• skrivanje, izbegavanje kontakta, oprezno kretanje po stanu
  
• siktanje, režanje, „čuvanje“ prostora ili resursa
  
• mokrenje ili označavanje van peska
  
• promene apetita, aktivnosti, preterano lizanje ili nemir

Kako smanjiti promene ponašanja i sprečiti da prerastu u problem

Najviše pomaže spor i strukturiran proces uvođenja, uz kontrolu resursa i mirisno upoznavanje.

Postepeno upoznavanje preko mirisa (razmena ćebadi, predmeta, boravak u odvojenim prostorijama na početku).

Više resursa na više lokacija (više posuda s peskom, više činija, više mesta za odmor, grebalice, skrovišta). To smanjuje takmičenje.

Sigurne zone za mačku gde novi ljubimac nema pristup, kako bi mačka zadržala osećaj kontrole.

Usporavanje kada se pojavi strah ili agresija, vraćanje korak unazad i ponovni pokušaj kasnije, što ističu i praktične smernice za uvođenje mačaka.

Ako se promene ponašanja pogoršavaju, traju duže od nekoliko nedelja ili se pojave ozbiljni problemi, na primer stalno mokrenje van peska, povrede u sukobima, nagli pad apetita, preporučuje se savetovanje s veterinarom ili veterinarskim bihevioristom.

Stres i promene ponašanja ponekad prate i zdravstveni problemi, pa je dobro isključiti medicinski uzrok.