Srećan kraj priče o Diogenu - vapaj za sve nezbrinute pse

Pouke

Priča o Diogenu je sa druge strane priča o mnogim drugim napuštenim psima. Zakon o dobrobiti životinja postoji i sjajan je, ali je samo slovo na papiru, koje se ne primenjuje.

Država se psima ne bavi i okreće glavu, a jedini način za regulisanje pasa lutalica su sterilizacija i kastracija. Zakon o dobrobiti životinja trebalo bi da bude na agendi svako buduće političke opcije ili smislenog pokreta, a kada bi počeo da se primenjuje, uličnih pasa ne bi bilo, niti bi se u tom procesu kretali od nulte tačke, kao što je bio slučaj u Nemačkoj ili Turskoj.

Samo kada bi se rešili mašinerija koje peru novac zahvaljujući zloupotrebi napuštenih životinja - pojedinim azilima, pa kada bi svaka opština imala svoje prihvatilište, odnosno azil, sve bi bilo drugačije. Psi bi mogli da budu vakcinisani, čipovani, sterilisani. Po našem zakonu odgajivačnice moraju da budu registrovane u APR-u, a svega 78 je registrovano, od 5000 koliko ih u Srbiji ima danas. Kada bi sve bilo po zakonu, Srbija za dve godine verovatno ne bi ni imala ulične pse, pored ovolike vojske zaštitara, kučkara, volontera, udruženja, humanih pojedinaca spremnih da pomognu, u jednom dahu će Ksenija.

Ukoliko ne iz ljudskosti, empatije i solidarnosti, ovo pitanje bi moralo da bude na dnevnom redu svih budućih relevantnih faktora, makar iz interesa, jer su ljudi koji vole pse jedna ozbiljna, velika i relevatna grupacija, i prilično bučna, drčna i strastvena. Na ovu vlast ne možemo da računamo, ona ne haje ni za ljude, a kamoli za pse i druge životinje.

Psi imaju samo nas, ne ostavljajmo ih na cedilu. Ko želi da pomogne Pazovačke šapice može to da uradi kroz sledeći broj žiro računa: 265-6610310001782-36 ili kroz PayPal uplatu ([email protected]). Više informacija možete da dobijete i putem njihovog Instagram profila.