Vlasnici mačaka bi trebalo da budu oprezni - ogrebotina može da izazove opasnu infekciju

Vlasnici mačaka trebalo bi da obrate pažnju na posekotine i ogrebotine koje im nanesu njihovi ljubimci. Iako se takve povrede često čine beznačajnim, mogu biti izvor retke infekcije koja izaziva ozbiljne zdravstvene probleme, uključujući poteškoće sa pamćenjem i oštećenje organa, upozorava jedan lekar, prenos iNet.hr.

Dr Baibing Čen, specijalista neurologije i epileptologije, nedavno je predstavio slučaj pacijentkinje sa neuobičajenim simptomima koji su značajno uticali na njen kvalitet života. Slučaj je opisao kako bi podigao svest o potencijalnim opasnostima koje se kriju iza naizgled bezopasnih povreda, piše Mirror.

Neuobičajeni neurološki simptomi

Dr Čen je opisao slučaj tinejdžerke koja je hospitalizovana zbog konfuzije, intenzivnih glavobolja i višednevnih poteškoća sa hodanjem.

„Njeni roditelji su naveli da je tokom tog perioda bila izrazito umorna i nespretna, a stanje joj se progresivno pogoršavalo do te mere da je jedva mogla da stoji”, izjavio je.

Lekar je pojasnio da inicijalno nije bilo moguće utvrditi uzrok njenog teškog stanja, a pacijentkinja je u jednom trenutku doživela i smanjenje vida na jednom oku. „Uprkos detaljnim pretragama, nismo pronašli jasne dokaze moždanog udara, meningitisa ili autoimune bolesti koji bi objasnili kliničku sliku. Ostali simptomi nisu upućivali na neku poznatu dijagnozu”, objasnio je dr Čen.

Ogrebotina mačke kao ključni trag

Prema rečima dr Čena, detalj koji je lako mogao da se previdi pokazao se ključnim za postavljanje ispravne dijagnoze. Naime, pacijentkinja je imala nekoliko ogrebotina na ruci koje je zadobila od mačeta koje je porodica nedavno udomila. Ta informacija usmerila je lekarski tim ka specifičnoj dijagnozi.

Taj podatak bio je presudan. Naknadno testiranje potvrdilo je prisustvo bakterije Bartonella henselae, uzročnika bolesti mačjeg ogreba.

Dr Čen objašnjava da većina zaraženih osoba razvije samo blage simptome, poput otečenih limfnih čvorova, povišene telesne temperature i umora. Ipak, u retkim slučajevima infekcija može zahvatiti centralni nervni sistem i oči, što dovodi do neuroloških oštećenja i gubitka vida.

Bolest se uspešno leči antibioticima, nakon čega najčešće dolazi do povlačenja simptoma, uključujući i poboljšanje vida.

Simptomi bolesti mačjeg ogreba obično se javljaju tri do deset dana nakon izlaganja uzročniku, najčešće putem ogrebotine ili ujeda mačke.

Klinička slika može da uključuje povišenu telesnu temperaturu, glavobolju, smanjen apetit i iscrpljenost. Na mestu povrede može se pojaviti papula ili pustula, a najkarakterističniji znak je otečen, osetljiv i bolan limfni čvor u blizini povređenog područja.

Cilj je podizanje svesti

Dr Čen naglašava da cilj njegovog upozorenja nije stvaranje straha od mačaka, već podizanje svesti o potencijalnim rizicima.

„Mačke su dragoceni kućni ljubimci, ali ključna je svesnost. Ako vas mačka ogrebe, ujede ili poliže otvorenu ranu, a nakon toga primetite simptome poput upornih glavobolja, konfuzije, problema sa ravnotežom ili promena vida, neophodno je o tome obavestiti lekara. Takvi detalji mogu biti presudni za tačnu i pravovremenu dijagnozu”, zaključuje dr Čen.

Ova retka bakterijska infekcija prenosi se ogrebotinama, ujedima ili kontaktom mačje pljuvačke sa otvorenim ranama. Mačke se najčešće zaraze ujedom inficiranih buva, zbog čega je prevencija od izuzetne važnosti.

Preporučuje se izbegavanje ujeda i ogrebotina prilikom interakcije sa mačkama, kao i sprečavanje da ližu otvorene rane. Sve povrede potrebno je temeljno očistiti. Redovnom zaštitom mačaka od buva i njihovim držanjem prvenstveno u zatvorenom prostoru može se značajno smanjiti rizik od prenosa zaraze.