Čemu služe gravitacioni talasi?

Stojković objašnjava da su do sada sve informacije dobijane iz udaljenih delova svemira proučavanjem svetlosti koja stiže do Zemlje.

"Dobili smo potpuno novi prozor u naš svemir. Sada možemo direktno da proučavamo burne događaje kao što su sudari i spajanja crnih rupa posmatranjem gravitacionih talasa koji dolaze direktno do nas", rekao je Stojković.

On je dodao da je najnovijim otkrićem posle 100 godina zaokružena Ajnštajnova teorija relativiteta i da gravitacioni talasi koji dolaze od samog Velikog Praska mogu dati informacije o samom početku svemira koje do sada nisu bile dostupne.

"Ali za to nam treba sledeća generacija detektora gravitacionih talasa", rekao je Stojković.

Prema njegovim rečima, uz pomoć detektora gravitacionih talasa mogle bi da budu otkrivene male primordijalne crne rupe koje emituju jako gravitaciono zračenje i da je to "jedan od najboljih načina da se potvrdi postojanje takozvanog Hokingovog zračenja crnih rupa".

"Kao što kamenčić koji padne u vodu proizvodi talase koji se prostiru u okolinu, tako i crne rupe u sudaru mogu da proizvedu talase u samoj tkanini prostora i vremena", objasnio je Stojković.

Gravitacione talase u tkanju prostor-vremena Ajnštajn je pominjao 1916. godine u sklopu svoje teorije opšte relativnosti. Oni su izuzetno slabi u prostor-vremenu, odnosno četvorodimenzionalnom prostoru koji obuhvata vreme i tri prostorne dimenzije.

Ovi talasi, koje su pojedini fizičari nazvali "zvučnim zapisom univerzuma", najintenzivniji su prilikom destruktivnih događaja u univerzumu.