Doli, najčuvenija od svih ovaca, klonirana 5. jula 1996. u Škotskoj, prvi je sisar kloniran iz odrasle somatske ćelije, a 20 godina kasnije kloniranje u poljoprivredne svrhe praktikuje se svuda, ali ne i u Evropi koja se tome još opire.
U februaru 1997. Institut Roslin iz Edinburga objavio je dolazak na svet klonirane ovce i to izvanredno naučno postignuće odmah je izazvalo polemiku o mogućoj primeni tehnike na ljudsko biće.
Dolin život nije bio nimalo lak. Prerano je ostarila, bolovala od artritisa i bolesti pluća i eutanazovana je 2003, a njezni preparirani ostaci čuvaju se u Škotskom nacionalnom muzeju.
Kloniranje je složena tehnologija, a u slučaju Doli naučnici su klonirali ćeliju koja je bila deo mlečne žlezde odrasle ovce. Obavili su somatski ćelijski nuklearni transfer u kojem se ćelija stavlja u jajašce bez jezgra, a zatim se dve ćelije spajaju i razvijaju u embrion koji je usađen u maternicu ovce.
„U stočarstvu se kloniranje smatra pomoćnom tehnikom pri reprodukciji životinja“, navodi Žan Lui Pejro, naučnik u Francuskom institutu za agronomska istraživanja.
Svrha te vrlo skupe tehnike (više od 10.000 evra po životinji) je da poboljša stoku.
Američke privatne kompanije kloniraju životinje zbog poboljšanja genetskih vrednosti, na primer krava koje daju mnogo mleka. Američka administracija za hranu i lekove (FDA) odobrila je 2008. komercijalizaciju proizvoda kloniranih životinja i njihovog potomstva, ocenivši da su „jednako bezbedni kao i konvencionalne životinje“.
Uprkos slabom uspehu, od 15 do 30 odsto, kloniranje se nastavlja u Sjedinjenim Državama. Kloniranje u stočarstvu praktikuju Argentina, Brazil, Kanada i Australija, a Kina je 2015. najavila gradnju fabrike za kloniranje raznih životinja.
Evropski potrošači traže strožu zaštitu
Javnost u Evropskoj uniji snažno se protivi kloniranju i od 1997, EU propisuje da se zatraži odobrenje za svako stavljanje kloniranih proizvoda na tržište. Dosad nijedan takav zahtev nije podnesen.
Međutim, stručni izveštaj za Evropsku komisiju dopušta „mogućnost“ da se hrana potekla od potomaka kloniranih životinja nađe na tanjiru evropskih potrošača. Razlog tome je uvoz mesa i mlečnih prerađevina iz trećih zemalja, kao i uvoz živih životinja i genetskog materijala za životinjsku reprodukciju u Evropskoj uniji.
„Evropljani nedvosmisleno i ne znajući jedu meso koje potiče od potomaka klonova u nedostatku celovitog etiketiranja“ od početka procesa proizvodnje, kaže Polin Konstant, portparolka Evropske kancelarije udruženja potrošača koje poziva Evropsku komisiju da učini više kako bi to kontrolisala.
Evropska agencija za bezbednost hrane (EFSA) nije zabrinuta za zdravlje ljudi već upozorava na „patnje životinja“ nastalih kloniranjem. Upozorava na visoku smrtnost embriona, na teške poremećaje i teške bolesti, teško donošenje mladunčadi na svet i slično.
Evropski parlament zatražio je u septembru da se u EU zabrani ne samo uzgoj kloniranih životinja, već i proizvoda poteklih od njihovih potomaka. Stručni izveštaj govori da je izuzetno skupo evenutalno etiketiranje prehrambenih proizvoda dobijenih od kloniranih životinja, a naročito to važi za svinjetinu.
Evropska kancelarija udruženja potrošača zagovara ipak takvu meru i ističe da „potrošači imaju pravo da znaju šta stavljaju u tanjir“.