Populacija divljih životinja smanjila se za 58 odsto od 1970, navodi se u izveštaju "Živa planeta" (The Living Planet) koji su uradili Zoološko društvo Londona i Svetska fondacija za prirodu (WWF).

U izveštaju se procenjuje da bi, ako se taj trend nastavi, do kraja decenije mogla da bude obuhvaćena i dve trećine kičmenjaka, prenosi BBC.

Podaci iz izveštaja sugerištu da su najugroženije životinje koje žive u jezerima, rekama i močvarama. Smanjenju divlje populacije su doprinele aktivnosti ljudi, smanjenje prirodnog staništa, zagađenje i klimatske promene.

Šef Svetske fondacije za prirodu Majk Beret rekao je da je očigledno da će se populacija divljih životinja i dalje smanjivati ako ljudi nastave da se ponašaju kao dosad.

„Znamo šta su uzroci i znamo koliki je uticaj ljudi na prirodu i populaciju divljih životinja, a na nama je da nešto učinimo“, rekao je Beret.

U analizi su razmatrane 3.700 različitih vrsta ptica, riba, sisara, vodozemaca i gmizavaca, što obuhvata šest odsto ukupne populacije kičmenjaka u svetu.

Prethodni izveštaj iz 2014. godine pokazao jei da je populacija divljih životinja prepolovljena u poslednjih 40 godina, a novi da je od 1970. godine smanjena za 58 odsto.

Populacija kičmenjaka smanjuje se u proseku dva odsto godišne i ako se ništa ne uradi povodom toga onda će se populacija divljih životinja smanjiti za 67 odsto do kraja decenije, navodi se u istraživanju.

Kritike na izveštaj

Stjuart Pim, profesor konzervacione ekologije na američkom univerzitetu Djuk, rekao je da se populacija divljih životinja smanjuje, ali da ima previše rupa u dostupnim podacima da bi se tačno odredilo koliko je to smanjenje.

Robin Frimen, šef Zoološkog društva Londona, rekao je da je u potpunosti tačno da u nekim regionima i za neke grupama, kao što su tropski vodozemci, postoje nedostaci u podacima.

„U potpunosti je moguće da vrste koje nisu nadgledane u velikoj meri, mogu biti znatno lošije, ali bio bih veoma iznenađen da im je mnogo bolje nego što mislimo“, rekao je Frimen.