Naučnici su rešili tajnu tzv. dinosaurusa Frankenštajna čije se telo sastoji od delova više različitih i nesrodnih vrsta tih životinja, piše BBC.
Nova studija pokazuje da se radi o karici koja nedostaje između biljoždera, poput Stegosaura i mesoždera kao što je T-rex. Otkriće baca novo svetlo na evoluciju dinosaurusa iz reda ornithischia.
Studija je obljavljena u naučnom časopisu Biology Letters.
Metju Baron, doktorand na Kembridžu, izjavio je da je „Frankenštajn“ bio jedan od prvih vrsta ornithischia, kojoj pripadaju poznate zveri Triceratop i Stegosaur, koji su imali niz koštanih ploča na leđima.
„Nismo pojma imali kako se počelo razvijati telo ornithischia jer su dosta drugačiji od ostalih dinosaurusa. Imaju tako puno neobičnih osobina“, rekao je Baron.
„U 130 godina otkad za njih znamo, nije postojao nijedan koncept kako su izgledali prvi primerci“, dodao je.
Dinosaurus Frankenštajn, latinskog imena Chilesaurus, mučio je naučnike kada je otkriven pre dve godine.
Imao je noge Brontosaura, bedro Stegosaura, a udove i telo nalik T-rexu. Naučnici jednostavno nisu znali gde bi ga smestili na porodičnom stablu dinosaurusa.
Paleontolozi su ta stvorenja smatrali bizarnom skupinom. No, Baronov rad objavljen u martu u časopisu Nature dao je naslutiti da su ornithischia puno bliži mesožderima poput T-rexa nego što se ranije mislilo.
Naučnik s Kembridža ga je, u novom porodičnom stablu dinosaurusa, pretvorio iz enigme u kariku koja nedostaje.
„Sada, kada verujemo da su ornithischia i dinosaurusi mesožderi povezani, Chilesaurus stoji tačno između tih dveju grupa. Radi se o savršenoj mešavini u omeru 50:50. Novo stablo sada ima savršenog smisla“, rekao je Baron.
Alternativna verzija porodičnog stabla dinosaurusa, nazvana „Baronovo stablo“, više je od samog preslagavanja. Ono baca novo svetlo kako su se grupe dinosaurusa odvajale jedna od druge i evoluirale u različitim pravcima, ocenio je koautor studije, prof. Pol Baret iz londonskog Prirodnjačkog muzeja.
