Slovenija
Bosna i Hercegovina
Hrvatska
Uređaji za srce koji koriste računarske programe ili bežične veze (wireless) izloženi su mogućnosti hakerskih napada koji bi mogli izazvati životno opasne poremećaje njihovog rada, upozoravaju američki kardiolozi.
Medicinski uređaji meta su hakerskih napada više od decenije, navode liječnici u radu objavljenom u časopisu Journal of the American College of Cardiology.
Sve veća popularnost uređaja koji koriste programe uz wireless dovela je do većeg rizika od hakerskog reprogramiranja uređaja kako bi oni radili nepravilno ili kako bi se ometalo prenošenje informacija koje su potrebne lekarima da prate na daljinu zdravstveno stanje pacijenata ili kako bi se baterije prerano potrošile, pišu kardiolozi.
"Većina tih napada predstavlja teoretske rizike", kaže dr Danunjaja Lakiredi iz univerzitetske bolnice u Kanzas Sitiju.
"Nema dokumentovanog slučaja hakovanja uređaja za srce kod stvarnog pacijenta", kaže Lakiredi. "U ovom je trenutku blokiranje uređaja ili promena njegovog rada kako bi se naštetilo pacijentu, ograničena na televizijske serije i filmove”.
U pogledu usađenih uređaja za srce američke vlasti upozorile su proizvođače na ranjivost njihovog praćenja na daljinu i mogućnost da se veza prekine ili uspori ili da se kibernetičkim upadima izazove poremećaj rada i pražnjenje baterije, navode kardiolozi.
U pogledu elektrostimulatora srca strahovanja se odnose na to da bi hakovanje rezultiiralo iznenadnim smrtonosnim poremećajem ritma.
Defibrilatori implantirani kako bi sprečili smrt od srčanog zastoja, takođe su izloženi hakovanju i mogli bi proizvesti nepotrebne udare ili podbaciti kad su takvi udari potrebni.
Jedini siguran način smanjivanja rizika hakovanja je korišćenje uređaja koji ne dozvoljavaju bežičnu komunikaciju i unapređenje programa na daljinu.
No, s druge strane pacijenti imaju koristi od takve tehnologije zbog toga što pristup uređaju na daljinu može poboljšati njegov rad i omogućava popravke i poboljšanja bez ponavljanja operacije.
"Rizik povezan sa zdravstvenim komplikacijama zbog nekorišćenja takvog medicinskog uređaja nadmašuje rizik od hakovanja uređaja", kaže tehnološki stručnjak Ali Jusef iz zdravstvenog sistema Henri Ford u Detroitu.
U stvarnosti veći razlog za zabrinutost trebalo bi da bude zaštita privatnosti, nego mogućnost hakerskih napada čiji je cilj da se našteti pacijentima, kaže Jusef.
"Najveća pretnja pacijentima je da hakeri presretnu i izmene podatke koje šalje ili prima medicinski uređaj", kaže Jusef. "Ako to ne otkrije osoblje za kibernetičku bezbednost to može uticati na lečnički karton pacijenta i dovesti do nepotrebnih zahvata ili lekova".
Nikad se ne mogu uređaji potpuno zaštititi od opasnosti hakovanja i lekari bi o tom riziku trebalo da razgovaraju s pacijentima, kaže Ričard Suton s britanskog Imperial Koledža London.
Kevin Fu, naučnik sa Univerziteta Mičigen u An Arbor kaže kako bi stari računarski virus mogao predstavljati verovatniju pretnju od hakerskog napada i on bi mogao dovesti do nenamernog rušenja globalnog praćenja telemetrijskih podataka za stotine hiljada pacijenata odjednom.
"Nema razloga za paniku", kaže dr David Armstrong sa univerziteta Arizona u Taksonu. "Dodatni stres koji je rezultat strahovanja da će neko 'oteti' vaš uređaj verovatno više povećava rizik od srčanog udara nego rizik od hakovanja sam po sebi".
Defibrilatori implantirani kako bi sprečili smrt od srčanog zastoja, takođe su izloženi hakovanju i mogli bi proizvesti nepotrebne udare ili podbaciti kad su takvi udari potrebni.
Jedini siguran način smanjivanja rizika hakovanja je korišćenje uređaja koji ne dozvoljavaju bežičnu komunikaciju i unapređenje programa na daljinu.
No, s druge strane pacijenti imaju koristi od takve tehnologije zbog toga što pristup uređaju na daljinu može poboljšati njegov rad i omogućava popravke i poboljšanja bez ponavljanja operacije.
"Rizik povezan sa zdravstvenim komplikacijama zbog nekorišćenja takvog medicinskog uređaja nadmašuje rizik od hakovanja uređaja", kaže tehnološki stručnjak Ali Jusef iz zdravstvenog sistema Henri Ford u Detroitu.
U stvarnosti veći razlog za zabrinutost trebalo bi da bude zaštita privatnosti, nego mogućnost hakerskih napada čiji je cilj da se našteti pacijentima, kaže Jusef.
"Najveća pretnja pacijentima je da hakeri presretnu i izmene podatke koje šalje ili prima medicinski uređaj", kaže Jusef. "Ako to ne otkrije osoblje za kibernetičku bezbednost to može uticati na lečnički karton pacijenta i dovesti do nepotrebnih zahvata ili lekova".
Nikad se ne mogu uređaji potpuno zaštititi od opasnosti hakovanja i lekari bi o tom riziku trebalo da razgovaraju s pacijentima, kaže Ričard Suton s britanskog Imperial Koledža London.
Kevin Fu, naučnik sa Univerziteta Mičigen u An Arbor kaže kako bi stari računarski virus mogao predstavljati verovatniju pretnju od hakerskog napada i on bi mogao dovesti do nenamernog rušenja globalnog praćenja telemetrijskih podataka za stotine hiljada pacijenata odjednom.
"Nema razloga za paniku", kaže dr David Armstrong sa univerziteta Arizona u Taksonu. "Dodatni stres koji je rezultat strahovanja da će neko 'oteti' vaš uređaj verovatno više povećava rizik od srčanog udara nego rizik od hakovanja sam po sebi".
Defibrilatori implantirani kako bi sprečili smrt od srčanog zastoja, takođe su izloženi hakovanju i mogli bi proizvesti nepotrebne udare ili podbaciti kad su takvi udari potrebni.
Jedini siguran način smanjivanja rizika hakovanja je korišćenje uređaja koji ne dozvoljavaju bežičnu komunikaciju i unapređenje programa na daljinu.
No, s druge strane pacijenti imaju koristi od takve tehnologije zbog toga što pristup uređaju na daljinu može poboljšati njegov rad i omogućava popravke i poboljšanja bez ponavljanja operacije.
"Rizik povezan sa zdravstvenim komplikacijama zbog nekorišćenja takvog medicinskog uređaja nadmašuje rizik od hakovanja uređaja", kaže tehnološki stručnjak Ali Jusef iz zdravstvenog sistema Henri Ford u Detroitu.
U stvarnosti veći razlog za zabrinutost trebalo bi da bude zaštita privatnosti, nego mogućnost hakerskih napada čiji je cilj da se našteti pacijentima, kaže Jusef.
"Najveća pretnja pacijentima je da hakeri presretnu i izmene podatke koje šalje ili prima medicinski uređaj", kaže Jusef. "Ako to ne otkrije osoblje za kibernetičku bezbednost to može uticati na lečnički karton pacijenta i dovesti do nepotrebnih zahvata ili lekova".
Nikad se ne mogu uređaji potpuno zaštititi od opasnosti hakovanja i lekari bi o tom riziku trebalo da razgovaraju s pacijentima, kaže Ričard Suton s britanskog Imperial Koledža London.
Kevin Fu, naučnik sa Univerziteta Mičigen u An Arbor kaže kako bi stari računarski virus mogao predstavljati verovatniju pretnju od hakerskog napada i on bi mogao dovesti do nenamernog rušenja globalnog praćenja telemetrijskih podataka za stotine hiljada pacijenata odjednom.
"Nema razloga za paniku", kaže dr David Armstrong sa univerziteta Arizona u Taksonu. "Dodatni stres koji je rezultat strahovanja da će neko 'oteti' vaš uređaj verovatno više povećava rizik od srčanog udara nego rizik od hakovanja sam po sebi".
Defibrilatori implantirani kako bi sprečili smrt od srčanog zastoja, takođe su izloženi hakovanju i mogli bi proizvesti nepotrebne udare ili podbaciti kad su takvi udari potrebni.
Jedini siguran način smanjivanja rizika hakovanja je korišćenje uređaja koji ne dozvoljavaju bežičnu komunikaciju i unapređenje programa na daljinu.
No, s druge strane pacijenti imaju koristi od takve tehnologije zbog toga što pristup uređaju na daljinu može poboljšati njegov rad i omogućava popravke i poboljšanja bez ponavljanja operacije.
"Rizik povezan sa zdravstvenim komplikacijama zbog nekorišćenja takvog medicinskog uređaja nadmašuje rizik od hakovanja uređaja", kaže tehnološki stručnjak Ali Jusef iz zdravstvenog sistema Henri Ford u Detroitu.
U stvarnosti veći razlog za zabrinutost trebalo bi da bude zaštita privatnosti, nego mogućnost hakerskih napada čiji je cilj da se našteti pacijentima, kaže Jusef.
"Najveća pretnja pacijentima je da hakeri presretnu i izmene podatke koje šalje ili prima medicinski uređaj", kaže Jusef. "Ako to ne otkrije osoblje za kibernetičku bezbednost to može uticati na lečnički karton pacijenta i dovesti do nepotrebnih zahvata ili lekova".
Nikad se ne mogu uređaji potpuno zaštititi od opasnosti hakovanja i lekari bi o tom riziku trebalo da razgovaraju s pacijentima, kaže Ričard Suton s britanskog Imperial Koledža London.
Kevin Fu, naučnik sa Univerziteta Mičigen u An Arbor kaže kako bi stari računarski virus mogao predstavljati verovatniju pretnju od hakerskog napada i on bi mogao dovesti do nenamernog rušenja globalnog praćenja telemetrijskih podataka za stotine hiljada pacijenata odjednom.
"Nema razloga za paniku", kaže dr David Armstrong sa univerziteta Arizona u Taksonu. "Dodatni stres koji je rezultat strahovanja da će neko 'oteti' vaš uređaj verovatno više povećava rizik od srčanog udara nego rizik od hakovanja sam po sebi".
Defibrilatori implantirani kako bi sprečili smrt od srčanog zastoja, takođe su izloženi hakovanju i mogli bi proizvesti nepotrebne udare ili podbaciti kad su takvi udari potrebni.
Jedini siguran način smanjivanja rizika hakovanja je korišćenje uređaja koji ne dozvoljavaju bežičnu komunikaciju i unapređenje programa na daljinu.
No, s druge strane pacijenti imaju koristi od takve tehnologije zbog toga što pristup uređaju na daljinu može poboljšati njegov rad i omogućava popravke i poboljšanja bez ponavljanja operacije.
"Rizik povezan sa zdravstvenim komplikacijama zbog nekorišćenja takvog medicinskog uređaja nadmašuje rizik od hakovanja uređaja", kaže tehnološki stručnjak Ali Jusef iz zdravstvenog sistema Henri Ford u Detroitu.
U stvarnosti veći razlog za zabrinutost trebalo bi da bude zaštita privatnosti, nego mogućnost hakerskih napada čiji je cilj da se našteti pacijentima, kaže Jusef.
"Najveća pretnja pacijentima je da hakeri presretnu i izmene podatke koje šalje ili prima medicinski uređaj", kaže Jusef. "Ako to ne otkrije osoblje za kibernetičku bezbednost to može uticati na lečnički karton pacijenta i dovesti do nepotrebnih zahvata ili lekova".
Nikad se ne mogu uređaji potpuno zaštititi od opasnosti hakovanja i lekari bi o tom riziku trebalo da razgovaraju s pacijentima, kaže Ričard Suton s britanskog Imperial Koledža London.
Kevin Fu, naučnik sa Univerziteta Mičigen u An Arbor kaže kako bi stari računarski virus mogao predstavljati verovatniju pretnju od hakerskog napada i on bi mogao dovesti do nenamernog rušenja globalnog praćenja telemetrijskih podataka za stotine hiljada pacijenata odjednom.
"Nema razloga za paniku", kaže dr David Armstrong sa univerziteta Arizona u Taksonu. "Dodatni stres koji je rezultat strahovanja da će neko 'oteti' vaš uređaj verovatno više povećava rizik od srčanog udara nego rizik od hakovanja sam po sebi".
Koje je vaše mišljenje o ovoj temi?
Pridružite se diskusiji ili pročitajte komentare
Koje je vaše mišljenje o ovoj temi?
Pridružite se diskusiji ili pročitajte komentare