Nakon dve godine pauze, naučnici Evropskog centra za nuklearna istraživanja (CERN), nadomak Ženeve, spremaju se da ponovo aktiviraju Veliki hadronski sudarač (Large Hadron Collider - LHC).

„Mašina Velikog praska“, kako je neki zovu, u međuvremenu je doživela niz popravki kao i značajnu nadogradnju, tako da će se subatomske čestice ubuduće sudarati dvostruko većom snagom.

Najveći i najsnažniji akcelerator čestica na svetu, koji će biti operativan naredne tri godine, ponoviće eksperimente kojim je 2012. otkriven Higsov bozon, ali i otvoriti nove horizonte za fiziku.

Protonski zraci će biti pušteni kroz džinovsku mašinu krajem ovog meseca, dok su prve kolizije predviđene u maju, izjavio je na konferenciji za štampu u ženevi direktor akceleratora Frederik Bordri, dodajući da je prvi test obavljen već prošlog vikenda.

Kako prenosi AP, naučnici se nadaju svakojakim novim rezultatima, a ponajviše da dobiju priliku da zavire po prvi put u tajanstvenu tamnu materiju, što je glavni cilj novih ekperimenata.

„Želim da vidim prvo svetlo u tamnom univerzumu“, kazao je generalni direktor CERN-a Rolf Hojer. „Ukoliko to budem video, tada ću znati da mi je priroda naklonjena“, dodao je on.

Tamna materija – i njena „rođaka“ tamna energija, čine veći deo univerzuma, ali je naučnici dosad nikada nisu videli, niti detektovali mada je njen uticaj vidljv na svakodnevnim pojavama poput radijacije, same strukture galaksije i svemira uopšte.

„Ono što znamo o tamnoj materiji je da postoji, ali gotovo ništa više od toga“, kazao je profesor Majkl Vilijams sa Masačusetskog tehnološkog instituta (MIT).

CERN je uložio blizu 150 miliona dolara u unapređenje LHC-a. „Mašina je sada kao nova“, zaključio je Hojer.