Japan se protiv nestašice radnika koji brinu o starijima bori robotima

U mnogim zapadnim društvima postalo je uobičajeno da se za građane trećeg doba brinu njihova, ne više toliko mlada deca ili stariji.

Mladih radnika je sve manje, a retki žele da rade taj težak i slabo plaćen posao. Japan je tom problemu doskočio uz pomoć robota.

U "Minami Tsukubi", domu za starije i nemoćne u blizini Tokija, negovateljica Asami Koniši na kukovima nosi robotsku spravu koja joj olakšava rad.

"Stvarno mi pomaže kad treba da podignem težeg muškog pacijenta“, otkriva ta 34-godišnjakinja.

Takav i drugi "kiborg" uređaji koje proizvodi kompanija "Cyberdyne Inc" daju snagu onom koji ih nosi, ali mogu ljudima vratiti i mobilnost, kao i omogućiti im stajanje ili hodanje.

Sprave "Cyberdyne"-a čitaju bioelektrične signale koji se šalju iz mozga u mišiće i tako korisnicima omogućuju kretanje.

"Spajamo ljudske i robotske informacione sisteme", ističe Jošijuki Sankai, inženjer koji je osnovao tu kompaniju 2004. godine.

I druge, veće i poznatije japanske kompanije razvijaju robote koji pomažu starijima i nemoćnima.

Panasonic izrađuje robotski krevet koji se pretvara u invalidska kolica.

Sony električni štenci i druge robotske životinje koriste se u terapiji za usamljenost i demenciju.

"Samo kad ga pogledaju ljudi se nasmeju i tako vežbaju mišiće lica“, naglašava Kenšin Noguči, menadžer "Minami Tsukube" zadužen za promociju, govoreći o Paru, krznenoj robotskoj bebi foke koju je dizajnirao japanski AIST.

Paro košta oko 3,7 hiljada dolara i reaguje na dodir, zvuk i svetlost. Kad mu se dotaknu brkovi, pomeraju se njegova glava i peraje. Taj robot trepće i ispušta zvukove foke, a u "Minami Tsukubi" stoji na šalteru na ulazu, gde ga stanovnici doma maze ili grle u prolazu.

U tokijskom domu "Shintomi" stariji se rekreiraju uz Pepera, oko metar visokog humanoidnog robota velikih očiju koji predvodi zajedničko pevanje. Telekomunikacioni i finansijski džin "SoftBank" je prodao oko 16.000 primeraka tog robota, većinom u Japanu.

Peper komunicira s ljudima, odgovara na jednostavna pitanja poput "gde je toalet", a zna da se isproba i u ulozi prodavca. Trenutno ih u SAD-u radi nekoliko stotina, nudeći proizvode poput piva.

Jedan od glavnih razloga vodeće uloge Japana u naprednoj robotici u zdravstvu je loša demografska slika te države.

Japanaca je sve manje i sve su stariji – već je gotovo četvrtina stanovništva starija od 65 godina, a do 2050. se očekuje da će taj procenat biti veći od 40 posto. Već danas se tamo stariji brinu za starije.

Roboti su dugo i dro japanske popularne kulture. Amerikanci ih ne prihvaćaju tako brzo. Stručnjaci smatraju da je to delom zbog nerealističnih očekivanja i straha. Američki potrošači žele robote koji će biti kao ljudi, a bojazan od kiborga i veštačke inteligencije pojačali su filmovi poput „Terminatora“ i „Matrixa“.

Iako SAD ne stari toliko brzo kao Japan, Amerikanaca starijih od 65 već ima više od 52 miliona. Očekuje se da će ih do 2060. biti dvostruko više te da će jedan od četiri Amerikanca biti tog doba.

U isto vreme SAD, kao i druge razvijene ekonomije poput Nemačke ili Južne Koreje, gube udeo mlađih radnika, onih koji su najsposobniji da brinu za starije.

Projekcije predviđaju da će u idućih deset godina potražnja za tim poslom narasti za 40 posto, ali i da će doći do nestašice radnika jer je reč o slabo plaćenom a napornom i fizički iscrpljujućem radnom mestu.

U "Minami Tsukubi" stoga smatraju da bi upravo roboti mogli pomoći da radnici budu duže aktivni i kako bi njima mogli privući mlađe ljude jer stvaraju osećaj visokotehnološkog okruženja.