Sredstva izdvojena za finansiranje inicijativa za smanjenje zagađenosti vazduha u svetu od 2015. do 2019. godine iznosila su svega 273 miliona dolara, pokazuje izveštaj koji je objavljen povodom obeležavanja prvog Međunarodnog dana čistog vazduha, što je nedopustivo mali iznos u odnosu na negativne efekte zagađenja vazduha na zdravlje ljudi.

Prema podacima Svetske zdravstvene organizacije, u Srbiji usled zagađenosti vazduha godišnje umre više od 6.500 ljudi.

 Bivši generalni sekretar Ujedinjenih nacija Ban Ki-Mun istakao je u predgovoru izveštaja da je zagađen vazduh odgovoran za više od četiri miliona smrti godišnje. Rešenje bi bila, prema njegovim rečima, dobro osmišljena strategija za unapređenje kvaliteta vazduha, čime može da se poboljša zdravlje, poveća produktivnost, smanje zdravstveni troškovi i ublaže klimatske promene.

Prema procenama Svetske zdravstvene organizacije, čak 9 od 10 ljudi udiše vazduh koji je štetan po njihovo zdravlje, a od početka pandemije koronavirusa ovaj problem je stavljen u fokus svetske javnosti, piše portal Klima101.

Met Vitni iz Fonda za čist vazduh (Clean Air Fund) izjavio je da su istraživanja pokazala da bolesti srca i organa za disanje udružene sa zagađenim vazduhom čine ljude podložnijim zarazi od koronavirusa, kao i da se kod njih ispoljavaju teži simptomi ove bolesti.

Tokom pandemije, dok su ljudi bili u karantinu, dokazano je da je moguće videti vedro nebo, ali način za postizanje ovoga ne bi trebalo da bude zaustavljanje ekonomije i zatvaranje dece, već danas treba ulagati kako bi se u budućnosti videla „zelena budućnost“, rekla je izvršna direktorka programa za zaštitu životne sredine Ujedinjenih nacija Inger Andresen.

Istraživanja koja je u maju i junu ove godine sproveo Fond za čist vazduh pokazala su da bi veliki broj građana iz mnogih zemalja Evrope podržao strožu regulaciju u cilju smanjenja zagađenosti vazduha.

Prvi Međunarodni dan čistog vazduha obeležen je 7. septembra ove godine.