Suprotno očekivanjima: Pandemija nije gotovo uopšte usporila klimatske promene

SciTech 09. sep 202015:37 > 15:39
Shutterstock

Globalni odgovor na kovid-19 nije gotovo uopšte delovao na uzroke klimatskih promena, prema novom velikom izveštaju.

Iako su se emisije ugljen dioksida značajno smanjile tokom karantena, koncentracija dugotrajnih gasova u atmosferi nastavila je da raste.

Prema studiji „United in Science“ razdoblje od 2016. do 2020. verovatno će biti najtoplije petogodišnje razdoblje od početka merenja.

Autori istraživanja tvrde da nepovratni uticaj klimatskih promena raste.

POVEZANE VESTI

U izradi izveštaja koji pruža novi uvid u stanje klimatskih promena učestvovali su brojni stručnjaci iz velikog broja međunarodnih organizacija među kojima i UN i Svetska meteorološka organizacija (WMO).

Studija pokazuje da su karantini širom sveta imali značajni i trenutni učinak na emisiju gasova staklene bašte, uz pad dnevno izmerenih vrednosti u aprilu 2020. za 17 odsto u odnosu na godinu pre.

Međutim, taj snažni pad nije održan.

S povratkom sveta na posao, emisije su porasle i u julu su bile do pet posto manje u odnosu na isti mesec prošle godine.

Očekuje se da će se 2020. završiti s padom emisije od 4 do 7 posto.

Stručnjaci ističu da koncentracije tih gasova u atmosferi čine razliku u pogledu globalnih temperatura.

Zbog toga što CO2 traje vekovima, dodavanje čak i male količine u atmosferu povećava potencijal zagrevanja za sve gasove koji su se decenijama nakupljali.

Ta nova studija pokazuje da je to tačno ono što se dogodilo na nekoliko ključnih mernih stanica za praćenje stanja u atmosferi.