Više od polovine mladih iz multikulturalnih sredina diskriminisano na internetu

Istraživanje, koje je obuhvatilo 258 mladih, otkrilo je i da je "prozivanje i nazivanje osoba pogrdnim imenima" najzastupljeniji vid uznemiravanja na internetu, a da potom slede pretnja fizičkim napadom, seksualno uznemiravanje i proganjanje.

"Kao razloge za uznemiravanje, po 20 odsto ispitanika je navelo nacionalnu pripadnost i političku opredeljenost, oko 16 odsto njih je reklo da je to verska pripadnost, 14 seksualna orijentacija, a 11 polna pripadnost", navodi se u istraživanju.

Četvrtina mladih je istakla da su prethodnih meseci bili žrtva diskriminacije u svojim lokalnim zajednicima, a svaki deveti učesnik ankete da je bio meta govora mržnje i to najviše zbog političke opredeljenosti, verske ili nacionalne pripadnosti.

Kao najveće pokretače govora mržnje mladi vide obične gradjane, političare i medijske radnike, a polovina misli da društvo i nadležni državni organi neadekvatno reaguju na diskriminaciju i govor mržnje.

Predsednik UG "Monitor" Aleksandar Ivanović kazao je da brojna istraživanja pokazuju ozbiljne količine govora mržnje i toksičnih narativna zasnovanih na nacionalnoj, verskoj ili rasnoj pripadnosti, seksualnoj orijentaciji ili političkom opredeljenju u Srbiji.

"Imajući u vidu značajno preklapanje verskog i nacionalnog identiteta medju najčešće zastupljenim društvenim grupama – Srbi, Mađari, Bošnjaci, Albanci, Hrvati, pravoslavci, katolici, muslimani, izabrali smo ova tri regiona kao prostor naše intervencije, uz pretpostavku da su oni najosetljiviji na govor mržnje i toksične narative", rekao je Ivanović.

Osim istraživanja, u sklopu projekta "Borba protiv diskiminacije, govora mržnje na internetu i toksičnih narativa", od početka juna organizovani su i treninzi za 60 mladih, vršnjačkih edukatora koji će dalje obučavati druge i kreirati bazu za buduće sprečavanje negativnih pojava na internetu.

"Na osnovu odgovora naših polaznika nastojaćemo da utvrdimo postojanje određenih formi govora mržnje i diskriminacije, obrasce koji su se pojavili tokom vanrednog stanja i posle, kao i kakva je percepcija mladih po pitanju ovih pojava", rekao je saradnik Beogradskog centra za ljudska prava Bojan Stojanović.

Ovaj projekat podržali su Evropska unija i Savet Evrope.