Ajkula koju nazivaju "kantom za smeće okeana": Njena ishrana iznenađuje i naučnike

Velike gotovo kao manji autobus, aerodinamične poput torpeda i sa izuzetno snažnim ugrizom, tigar-ajkule spadaju među najveće grabljivice u svetu ajkula, prenosi BBC.

One su „tenkovi mora“, kaže Nil Hameršlag, vodeći istraživač Mreže za posmatranje morskog biodiverziteta (Marine Biodiversity Observation Network). Pored toga, imaju najraznovrsniju ishranu među svim vrstama ajkula, zbog čega su dobile nadimak „kante za smeće okeana“.

Na njihovom jelovniku nalaze se mekušci, raže, morske zmije, foke, lignje i kitovi. Proždiru morske ptice, ali i kopnene životinje. U njihovim želucima pronađeni su slepi krtasti pacovi, antilope, psi, koze i mačke. Jedna ajkula čak je izbacila bodljikavog ježa kratkokljuna (ehidnu), jednog od najneobičnijih stanovnika Australije. Verovatno su joj njegove bodlje ipak bile previše.

Ni ljudsko smeće nije pošteđeno – u njihovim želucima pronalaženi su omoti od grickalica, kondomi, opušci cigareta, registarske tablice, automobilske gume, televizori, pa čak i, prema pojedinim izveštajima, čitav viteški oklop.

Ponekad napadaju i ljude. Zajedno sa velikom belom ajkulom i bik-ajkulom ubrajaju se u takozvanu „veliku trojku“, odnosno tri vrste ajkula koje se smatraju najopasnijim za čoveka. Ipak, mnogo su veće šanse da vas odnese jaka morska struja ili da vas pogodi grom nego da vas napadne tigar-ajkula.

Ove ajkule čak ulaze u samo oko uragana ako procene da će ih tamo čekati obilje hrane. Njihov „čelični želudac“, međutim, ima i korisnu stranu.

Hraneći se uginulim i umirućim životinjama, tigar-ajkule uklanjaju leševe iz lanca ishrane i tako doprinose zdravlju morskih ekosistema.

Čistači posle uragana

Kada se približava oluja, mnoge ajkule osete promenu barometarskog pritiska i povlače se u dublje, mirnije vode, objašnjava Fil Doerti, predavač zaštite morske prirode na Univerzitetu u Ekseteru.

Tigar-ajkule, međutim, kao da dolaze upravo u očekivanju gozbe i ostaju da se hrane životinjama koje su stradale tokom nevremena.

To je Hameršlag imao priliku detaljno da prati kada je 6. oktobra 2016. godine uragan Metju pogodio Bahame.

Tiger Beach, veliki peščani sprud uz obalu ostrva Grand Bahama, jedno je od najpoznatijih mesta za ronjenje upravo zbog velikog broja tigar-ajkula. Plitko morsko dno prošarano je livadama morske trave i koralima, a u toploj, kristalno čistoj vodi plivaju ajkule koje su, kako kaže Hameršlag, „duže nego što je voda duboka“.

Kada je uragan pogodio ovo područje, tigar-ajkule ostale su u plitkim priobalnim vodama, iako je lokacija bila direktno na putu uragana pete kategorije. Kada je oluja prošla, njihov broj se čak udvostručio.

„Kamenje leti na sve strane, morsko dno se potpuno uzburka. Viđate ajkule, morske krave i druge životinje koje su talasi izbacili na obalu“, kaže Hameršlag.

Tigar-ajkule su hladnokrvne životinje, odnosno telesna temperatura im zavisi od temperature okoline. Zbog toga se uglavnom kreću u pojasu vode temperature oko 26 stepeni Celzijusa – upravo onoj na kojoj mogu da nastanu tropski cikloni.

Skotne ženke često dolaze u tople vode Tiger Beacha, gde koriste prirodnu temperaturu mora kako bi, slikovito rečeno, „ugrejale bebu u stomaku“.

Hameršlagov tim ranije je označio tigar-ajkule akustičnim odašiljačima kako bi proučavao uticaj turizma na njih. Ti uređaji mogu da šalju podatke i do deset godina, pa je uragan Metju pružio jedinstvenu priliku da se prati njihovo ponašanje.

„Bio sam uveren da će sve pobeći“, kaže Hameršlag.

„U plitkoj vodi lete stene, morsko dno je potpuno uzburkano. Duboka voda pruža mnogo sigurnije utočište.“

Ranija istraživanja zaista pokazuju da mnoge vrste ajkula napuštaju priobalje kada se približava oluja, a neke odlaze i više od nedelju dana unapred.

„Bio sam šokiran“, priseća se Hameršlag.

„Ne samo da nisu pobegle, već je istog dana stiglo još više tigar-ajkula.“

Prema njegovim rečima, uragan je usmrtio veliki broj kornjača, riba, jastoga, rakova i ptica.

„Verujemo da su tigar-ajkule dolazak oluje doživele kao priliku da se hrane uginulim i umirućim životinjama.“

On smatra da su mogle da izdrže takve uslove upravo zato što su, kako kaže, „građene kao tenkovi“.

Strašna, ali korisna patrola

Tigar-ajkule naučile su da koriste i sezonske događaje kada znaju da će hrane biti u izobilju.

Na australijskom ostrvu Rejn redovno dolaze tokom razmnožavanja zelenih morskih kornjača, dok se kod havajskog atola French Frigate Shoals pojavljuju u vreme kada mladi albatrosi prvi put napuštaju gnezda.

Njihov dolazak često je toliko precizan da se na istom mestu pojavljuju gotovo istog dana iz godine u godinu.

Da bi stigle do omiljenih hranilišta, prelaze ogromne udaljenosti. Tokom godišnjih migracija između tropskih koralnih grebena i otvorenog severnog Atlantika redovno preplivaju više od 7.500 kilometara u jednom smeru. Jedna tigar-ajkula prešla je čak oko 44.000 kilometara tokom trogodišnjeg putovanja oko Atlantskog okeana.

Kada stignu na odredište, štede energiju gde god mogu. Na ostrvu Rejn radije se hrane uginulim ili umirućim kornjačama nego što aktivno love zdrave jedinke.

Iako to zvuči kao loša vest za oslabljene kornjače, ovakvo ponašanje sprečava širenje bolesti. Istovremeno, održavanjem broja kornjača pod kontrolom štite livade morske trave, koje predstavljaju važno stanište za brojne morske vrste.

Nataša Marosi, istraživačica sa Univerziteta u Ekseteru i osnivačica laboratorije Fiji Shark Lab, godinama proučava tigar-ajkule koje žive u vodama oko Fidžija.

Uprkos zastrašujućoj reputaciji, kaže da svaka od njih ima svoju ličnost.

„Svaka jedinka koju sam upoznala bila je potpuno drugačija i pokazivala je drugačije ponašanje.“

Mlada ženka po imenu Cunami, kaže ona, „prepuna je drskosti i vatrenog temperamenta“, dok druga, nazvana Džogina (Jawgina), istovremeno odiše ranjivošću i ratničkim duhom.

Slična zapažanja imaju i ronioci na Bahamima. Neke tigar-ajkule deluju veoma samouvereno, dok su druge znatno stidljivije.

„Obožavam da provodim vreme u vodi okružen ovim ogromnim vrhunskim predatorima“, kaže Hameršlag, čija su ranija istraživanja pokazala da tigar-ajkule imaju složen društveni život i čak omiljene prijatelje.

Možda zato ovi „tenkovi okeana“ imaju i svoju nežniju stranu. Iako jedu gotovo sve što im se nađe na putu, nisu bezumni proždrljivi predatori.

Naprotiv, ističe Marosi, kao vrhunski predatori imaju ključnu ulogu u morskim ekosistemima.

„Sa vrha lanca ishrane mogu da utiču na rasprostranjenost, ponašanje i brojnost drugih vrsta.“

Upravo zahvaljujući njihovoj neobično raznovrsnoj ishrani, zaključuje ona, život u okeanu ostaje u ravnoteži.