Velika zaliha astečkih ritualnih darova, pronađena ispod centra Meksiko Sitija, uz stepenice onoga što bi moglo biti najveće svetište carstva, pruža novi uvid u predhispanske verske obrede i političku propagandu.

Zapečaćen u kamenim kutijama pre pet vekova u podnožju hrama, sadržaj jedne kutije, pronađen tačno u središtu onoga što je bilo ceremonijalna kružna pozornica, srušio je rekord u broju morskih darova iz Tihog okeana i s obale Meksičkog zaliva, uključujući više od 165 nekada svetlocrvenih morskih zvezda i više od 180 celovitih koralnih grana.

Arheolozi veruju da su astečki sveštenici pažljivo slagali te darove u kutiju unutar povišene platforme za ceremoniju, kojoj bi verovatno prisustvovale hiljade oduševljenih gledalaca uz grmljavinu bubnjeva.

„Čista imperijalistička propaganda“, rekao je o verovatnom spektaklu Leonardo Lopez Luhan, vodeći arheolog u Projektu Velikog hrama (Proyecto Templo Mayor) meksičkog Nacionalnog instituta za antropologiju i istoriju (INAH), koji nadgleda iskapanje.

U istoj kutiji, arheolozi su prethodno pronašli žrtvovanog jaguara, odevenog poput ratnika povezanog s astečkim pokroviteljem Huitzilopočtlijem, bogom rata i sunca, pre nego što je pandemija kovida-19 prisilno zaustavila iskapanja na više od dve godine.

Prethodno neobjavljeni detalji uključuju prošlomesečno otkriće žrtvovanog orla u kandžama jaguara, zajedno s minijaturnim drvenim kopljima i štitom od trske, pronađenim pokraj mačke okrenute prema zapadu, koja je imala bakrena zvona vezana oko članaka.

Napola iskopana pravougaona kutija, koja datira iz vremena vladavine najvećeg astečkog cara Ahuitzotla, koji je vladao od 1486. ​​do 1502. godine, sada pokazuje tajanstvenu izbočinu u sredini ispod jaguarovog kostura, što ukazuje na nešto čvrsto ispod.

„Šta god da je ispod jaguara, nešto je naročito važno. Očekujemo veliko otkriće“, rekao je Lopez Luhan.

Lopez Luhan, koji vodi arheološka iskopavanja na mestu koje je danas poznato kao Veliki hram (Templo Mayor), misli da bi kutija mogla da sadrži urnu s kremiranim ostacima Ahuitzotla, cara čiji su vojni pohodi proširili carstvo na današnju Gvatemalu, povezujući meksičku obalu Pacifika i Meksičkog zaliva. Međutim, kaže da je potrebna još najmanje jedna godina kopanja da se reši to pitanje.

Astečki pogled na svet

Do danas nijedna astečka kraljevska grobnica nije pronađena, uprkos više od 40 godina kopanja oko Velikog hrama, gde je pronađeno više od 200 kutija s darovima.

Hram je bio visok kao zgrada od 15 spratova pre nego što je srušen u godinama nakon španskog osvajanja Meksika 1521. godine, a ruševine su zaklonile mnoga najnovija otkrića.

Osim kutije s glavnim darom – jaguarom, dve dodatne kutije su nedavno identifikovane uz nju, a obe će biti otvorene u sledećih nekoliko nedelja.

Moguće je da će biti otkrivene i okrutnije životinje odevene u ratnike, možda ukrašene žadom, tirkizom i zlatom.

Vodeni darovi koji pokrivaju jaguara mogu da predstavljaju vodeni podzemni svet u kojem, po verovanju Asteka, sunce tone svake noći, ili možda deo kraljevog putovanja nakon smrti.

Džojs Markus, arheološkinja specijalizovana za drevni Meksiko na Univerzitetu u Mičigenu, kaže da nedavno iskopani darovi osvetljavaju astečki „pogled na svet, ritualnu ekonomiju i očigledne veze između imperijalne ekspanzije, ratovanja, vojnog junaštva i uloge vladara“ u ceremonijama koje su posvećivale osvajanja i omogućavale da danak stiže u prestonicu.

„Svaka kutija s darom donosi još jedan deo slagalice“, rekla je.

Na kraju, lobanje desetak žrtvovane dece starosti od jedne do šest godina takođe su otkrivene u obližnjoj jami. One datiraju decenijama ranije, ali su takođe povezane s Huitzilopočtlijem.

Podaci dobijeni u iskopavanjima daleko nadilaze nepotpune izveštaje iz kolonijalnog doba, koja su takođe bila obojena sopstvenim opravdanjima evropskih osvajača za osvajanja, kaže Dijana Moreiras, astečka naučnica na Univerzitetu Britanske Kolumbije.

„Stvarno upoznajemo Asteke pod njihovim uslovima, jer zapravo gledamo šta su radili, a ne šta su Španci mislili o njima“, rekla je.