Misteriozni simboli pronađeni su među peščanim dinama neplodne pustinje Al Jasasija na severoistočnoj obali Katara.

Tamo su vekovima u krečnjak klesali razne simbole, motive i predmete.

Arheolozi su u pustinji Al Jassasija pronašli ukupno oko 900 kamenih rezbara ili „petroglifa“.

„Iako je umetnost na stenama uobičajena na Arapskom poluostrvu, neke od rezbarija u Al Jasasiji su jedinstvene i ne mogu se naći nigde drugde“, rekao je za CNN Ferhan Sakal, šef iskopavanja i upravljanja lokalitetom u Muzejima Katara.

U Kataru postoji oko 12 značajnih petroglifa, uglavnom se nalaze duž obala zemlje – iako se neke rezbarije mogu videti čak i u srcu Al Bida Par u Dohi.

Oznake čaša

Od svih dokumentovanih pojedinačnih figura i kompozicija, više od trećine su oznake čaša u različitim konfiguracijama, oblicima i veličinama.

Sakal navodi da nije poznato šta oni označavaju, iako smatra da bi mogli imati ritualno značenje i funkcije. On ističe da su petroglifi veoma stari, ali priznaje da se ne zna koliko su tačno stari.

„Postoje sulude hipoteze o starosti, u rasponu od neolita do kasnog islamskog doba“, rekao je on i dodao da ne mislim da su sve rezbarije napravljene u isto vreme.

Pre jedne decenije, naučno istraživanje devet različitih petroglifa u Al Jasasiji nije pronašlo dokaze da su stariji od nekoliko stotina godina, ali su istraživači zaključili da je potrebno više istraživanja.

Verovanja o zagrobnom životu

Neke od najfascinantnijih i najneobičnijih rezbarenja su one na čamcima. Ove kreacije pružaju važne informacije o vrstama plovila koje se koriste u naprednoj industriji ribarstva i bisera.

Stručnjaci kažu da mogu samo da nagađaju zašto postoji tako visoka koncentracija brodskih rezbarenja u Al Jasasiji, u poređenju sa drugim priobalnim nalazištima petroglifa u Kataru.

„Brodovi su igrali snažnu ulogu u verovanjima drevnih naroda, koji su ih videli kao simbolično sredstvo za prelazak sa ovog sveta na drugi“, napisali su Frensis Gilespi i Fejsal Abdula Al-Naimi u „Skriveno u pesku: otkrivanje prošlosti Katara“ .

Na primer, i Vavilonci i stari Egipćani verovali su da mrtvi u zagrobni život stižu čamcem. Sličan obrazac se može naći u grčkim mitovima o Haronu koji je čamcem prevozio mrtve duše preko reke Stiks u podzemni svet, prenosi N1 Zagreb.