Beskonačno skrolovanje ulazi u zavisnost: Kako vas algoritmi drže zarobljenim na mrežama

U trenucima slobodnog vremena možda posegnete za telefonom da biste skrolovali društvene mreže – ali koliko često na kraju provedete više vremena nego što ste planirali?

Možda sebi zamerate što gubite sate na skrolovanje, ali stručnjaci kažu da se vaša pažnja zadržava namerno – više nego ikada ranije, piše Sky new.

„Ovo više nisu društvene mreže iz 2012. godine. Ovo je mnogo sofisticiranije“, kaže za Sky News dr Kejtlin Reger, vanredna profesorka digitalnih humanističkih nauka na UCL-u.

A kako kratki formati sadržaja postaju sve dominantniji, format „beskonačnog skrolovanja“ dolazi u fokus kao jedno od najmoćnijih oružja društvenih mreža.

Ser Kir Starmer izjavio je da se deca uvlače u „svet beskonačnog skrolovanja, anksioznosti i poređenja“.

Kako tačno beskonačno skrolovanje utiče na to?

Dr Reger objašnjava da je ova funkcija osmišljena da zadrži našu pažnju što je duže moguće.

„Postoji izreka: ‘Mi smo proizvod društvenih mreža’. Mi nismo korisnici. Mi smo proizvod, odnosno naše vreme i pažnja su proizvod koji se prodaje oglašivačima“, kaže ona.

„Kada govorimo o beskonačnom skrolovanju, delom nas brine ideja svojevrsne zavisnosti od ekrana, gde ne možemo da prestanemo da skrolujemo.

Funkcija skrolovanja često poništava mnoge dobre stvari koje povezujemo sa internetom, kao što su obrazovanje i kolektivno znanje. Ljudi često ne traže aktivno informacije, niti donose svesne odluke.“

Dr Reger i Marin Tangi, preduzetnica i autorka knjige „Vizuelni detoks: kako konzumirati medije a da oni ne konzumiraju vas“, smatraju da ovo može biti posebno štetno za decu.

„Mislim da je skrolovanje toliko zarazno i izaziva anksioznost jer nemate osećaj da donosite bilo kakve odluke“, kaže Tangi.

„Sve se svodi na kontrolu i kritičko razmišljanje – deca moraju da imaju osećaj da imaju izbor.“

Mnoge evropske zemlje razmatraju uvođenje sličnih zabrana za mlađe od 16 godina, što Tangi ne iznenađuje.

„Videli smo čitavu generaciju koja ima problema sa koncentracijom, više mentalnih poteškoća, veći nivo sagorevanja i umora“, kaže ona.

„Sve to možemo povezati sa prekomernom izloženošću sadržaju. Pokušavamo da shvatimo kako da izbegnemo istu grešku sa narednom generacijom.“

Stručnjaci su podeljeni oko toga da li je vreme provedeno na društvenim mrežama samo po sebi štetno.

Delom zato što se većina istraživanja oslanja na ukupno vreme pred ekranom. Kako kaže dr Holi Ber sa Univerziteta u Oksfordu: „Samo vreme provedeno na internetu nije pouzdan pokazatelj rizika.“

Veću zabrinutost izaziva vrsta sadržaja koju algoritmi promovišu i njen uticaj na mlade.

„Brain rot“ i sadržaj lošeg kvaliteta

Istraživanja Ofkoma pokazuju da deca sve više koriste društvene mreže za konzumiranje vizuelnog sadržaja, a ne za komunikaciju, i da je većina tog sadržaja kratkog formata.

Dr Reger kaže: „Sve češće vidimo sadržaj lošeg kvaliteta, kratke forme, koji negativno utiče na pažnju mladih i njihove kognitivne sposobnosti.“

Ofkom je izdvojio i trend takozvanog „brain rot“ sadržaja, koji izaziva negativna osećanja kod mladih.

Ovi video-snimci opisuju se kao haotični, brzi i glasni, sa nasumičnim i nepovezanim scenama koje nemaju smisla.

Deca su taj izraz koristila i da opišu osećaj preopterećenosti i dezorijentisanosti koji im takav sadržaj izaziva.

Tangi smatra da takvom sadržaju „ne treba verovati“ i da ga je sve teže kontrolisati zbog lakog stvaranja uz pomoć veštačke inteligencije.

Često se pojavljuje nakon dugog vremena provedenog na mreži.

„Možete početi sa nečim bezazlenim, a dva sata kasnije završiti na sadržaju koji je vizuelno problematičan“, kaže ona.

Navodi i primere viralnih AI likova poput Bombardiro Krokodila, vojnog aviona sa glavom krokodila.

Većina takvih videa je apsurdna, ali neki su izazvali i kontroverze, poput snimaka koji su delovali kao da ismevaju rat u Gazi.

Kako beskonačno skrolovanje vodi ka „doomscrollingu“

Dr Reger je istraživala kako sistemi preporuka, poput beskonačnog skrolovanja, često plasiraju štetan sadržaj mladima i vode ih ka doomscrollingu.

Doomscrolling podrazumeva prekomerno konzumiranje negativnih vesti i objava na društvenim mrežama.

U ekonomiji pažnje, „mržnja, štetan sadržaj i dezinformacije često cvetaju“, objašnjava ona.

„Dezinformacije su često privlačnije od istine i pogađaju naše nesigurnosti. Emotivni sadržaji nas zadržavaju duže – a upravo to dodatno vreme i pažnja su ono što oglašivači plaćaju.“

Dr Reger ukazuje i na memoare bivše zaposlene u Fejsbuku Sare Vin-Vilijams, koja tvrdi da je Meta koristila algoritme da prepozna kada su tinejdžeri ranjivi kako bi ih ciljala reklamama.

„Na primer, ako tinejdžerka objavi fotografiju, to može biti trenutak da joj se plasiraju proizvodi za mršavljenje“, kaže ona.

Algoritam takođe može „produbiti tu ranjivost“ kroz negativan sadržaj i dezinformacije, jer je tada veća šansa za profit.

Meta je ranije odbacila ove tvrdnje.

Dr Reger i Tangi slažu se da ovakvi aspekti društvenih mreža mogu biti štetni za sve, a posebno za mlade, koji su ranjiviji.