Botanička senzacija: Nova biljka u Crnoj Gori mogla bi da postane simbol nacionalne flore 21. veka

To je saopšteno na pres konferenciji povodom otkrića novog roda (Petrolamium Dragićević, Vuksanović & Surina) i nove vrste za nauku (Petrolamium crnojevicii Dragićević, Vuksanović & Surina) u flori Crne Gore, koju je organizovala Javna ustanova Prirodnjački muzej Crne Gore, pišu Vijesti.me.

Direktorka Prirodnjačkog muzeja Natalija Čađenović podsetila je da ta ustanova u svom depou čuva holotipove i paratipove nekoliko novootkrivenih vrsta sa teritorije Crne Gore, pojašnjavajući da su u pitanju pojedine vrste insekata pećinskih koleoptera i mrava.

"Ovo je prilika da sef u kome čuvamo holo i paratipove bude bogatiji i za herbarski list sa holotipom novog roda Petrolamium. Kad je poslednji put opisana nova vrsta biljke sa teritorije Crne Gore, bolje će znati naše botaničarke, ali to sigurno nije bilo nedavno. Tako da je pitanje kada će naredni put Prirodnjački muzej biti bogatiji za holotip nove biljne vrste, a tek novog roda“, navela je Čađenović.

Podsetila je da postoji zakonska obaveza u Zakonu o zaštiti prirode, da istraživači i naučnici deponuju u Prirodnjačkom muzeju Crne Gore holotip novootkrivene vrste koju su sakupili na teritoriji Crne Gore.

"Nažalost, kako nisu predviđene sankcije za nepridržavanje ovoj obavezi, mali broj njih nam se obraćao i dostavljao holotipove. Znamo da su u poslednje tri decenije, uglavnom strani istraživači otkrivali nove vrste, najčešće beskičmenjaka, i opisivali ih u inostranim naučnim časopisima. Čak se ni svi domaći istraživači, pri otkrivanju novih vrsta, ne pridržavaju ove zakonske obaveze", kazala je Čađenović.

Samostalna savetnica u ENEKO centru CANU, Snežana Dragićević, kazala je da je ova biljka toliko posebna i jedinstvena da ozbiljno konkuriše endemičnim vrstama poput lovćenskog zvončića u smislu zauzimanja prestola – botanički simbol Crne Gore.

"Kao svaka priča sa srećnim krajem, tako je i ova naša počela jednog lepog majskog dana 2019. godine. Tada, kao kustoskinja u Prirodnjačkom muzeju Crne Gore, zajedno sa kolegom Markom Karamanom, krenula sam prema Štitarima. Razlog je bila jedna pećina koju su naše kolege biolozi i speleolozi sa Univerziteta iz Ljubljane hteli da posete u cilju naučno-istraživačkog rada u okviru zajedničkog bilateralnog projekta između naših institucija, finansiranog od strane ministarstava nauke Crne Gore i Slovenije", navela je Dragićević.

Ona je kazala da, iako se prirodnjačkim istraživanjima bavi od 1997. godine, ovaj kraj joj je bio potpuno nepoznat.

"Tokom ekspedicije, usput smo nailazili na karakteristične biljke crnogorskog krša, ali pravo iznenađenje usledilo je tek na povratku. Seli smo u hladovinu starih lipa, a stena pred nama, gotovo gola, imala je samo jedan mali busen zelene biljke. Privukla me je da ustanem. Na prvi pogled sam shvatila da tako nešto nikada ranije nisam videla. Napravila sam nekoliko fotografija i poslala ih dr Snežani Vuksanović, koja je takođe potvrdila da biljka izgleda neobično. Tako je sve počelo", rekla je Dragićević.

Kazala je da je nakon prvih analiza, zajedno sa profesorom Boštjanom Surinom iz Prirodoslovnog muzeja iz Rijeke i Peterom Glasnovićem sa Univerziteta u Kopru, potvrđeno da biljka ne pripada nijednom do sada poznatom rodu.

"Profesor Boštjan je bio zbunjen, kao i mi. Gledao je fotografije i govorio: 'Može biti ovaj rod, ali nije zbog ovoga, mogao bi biti onaj, ali ne može zbog onoga… Snežo, ovo je nešto novo i nesvakidašnje, ovo je čudo!' Tako smo u početku i nazvali biljku - 'čudo iz Štitara'", rekla je Dragićević.

Pojasnila je da su nakon višegodišnjih istraživanja i potvrda sa subćelijskog nivoa, konačne rezultate donele genetske analize iz najsavremenijih laboratorija u Kini. Novi rod i vrsta dobili su ime Petrolamium crnojevicii, u čast Ivana Crnojevića, koji je sa Soko grada branio prestonicu od neprijatelja“, rekla je Dragićević.

Međutim, kako je naglasila Dragićević, prostor na kojem raste ova biljka izuzetno je osetljiv.

"Ovo je jedinstven prostor, sa specifičnim geološkim, morfološkim i klimatskim odlikama. Biljka raste na maloj površini, što je prema IUCN kriterijumima svrstava u kategoriju kritično ugroženih vrsta. Ako budemo ugrožavali njena staništa, posebno sečom šuma, rizikujemo da je izgubimo. Zato pozivam sve, posebno meštane Štitara, Bokova, Kosijera i Đinovića, kao i relevantne crnogorske institucije, da se zajedno dogovorimo i zaštitimo ovu biljku“, apelovala je Dragićević.

"Ovo je naše zajedničko blago i ponos dok je sveta i veka. Ali i velika odgovornost! Ako budemo mudri i pametni, ovaj kraj može postati svetska atrakcija", zaključila je Dragićević.