Citati velikog naučnika Nikole Tesle koji nikada nije dobio Nobelovu nagradu

Pored brojnih pronalazaka poput polifaznog sistema, obrtnog magnetskog polja, asinhronog motora, sinhronog motora i transformatora, Tesla je svakako najpoznatiji po otkriću naizmenične struje.

Nikola Tesla je i autor više od 700 patenata, registrovanih u 25 zemalja, od čega u oblasti elektrotehnike 112, a bio je i ključni čovek u izgradnji prve hidrocentrale na Nijagarinim vodopadima.

Međutim, šira javnost je manje upoznata sa izrekama i citatima koje mu se pripisuju, a objavio ih je portal Edukacija.rs:

Po njemu je nazvana jedinica za merenje visokog napona i za magnetno polje, a njegovo ime našlo se u društvu velikana po kojima su data imena brdima na Mesecu.

Zašto Nikola Tesla nikada nije dobio Nobelovu nagradu?

Godinama kruže priče zašto Srbija, odnosno bivša Jugoslavija, ima samo jednog Nobelovca, Ivu Andrića i da li je još neki srpski naučnik, književnik ili državnik zaslužio ovo priznanje. Pored kuloarskih priča, mnogi su se i pisci i naučnici bavili u svojim delima upravo ovom polemikom.

Tako je dr Mark Sajfer, u svojoj knjizi "Čarobnjak: život i vreme Nikole Tesle – biografija jednog genija", obrađivao upravo pitanje – zašto veličanstveni um poput Tesle nikada nije dobio Nobelovu nagradu, iako je bio nominovan. Dr Sajfer je izvore našao u doktorskoj disertaciji na istu temu, prenosi Danas.rs.
Tesla je najbliže bio dobijanju Nobelove nagrade, barem u medijima, 1915. godine. Tada je upravo "Njujork Tajms" izvestio da su dugogodišnji suparnici u Nikola Tesla i Tomas Alva Edison, podelili te godine Nobelovu nagradu za fiziku.

Ipak, ispostavilo se da je potkrala greška i da je dopisnik londonskog "Dejli Telegrafa” iz Kopenhagena zapravo potpuno pogrešno preneo vest, koja je kasnije kružila svetom.

Upravo je dr Sajfer pokušao da, na osnovu spisa koje se čuvaju u "Muzeju Nikole Tesle" u Beogradu, otkrije zašto ni jedan ni drugi naučnik nisu dobili Nobelovu nagradu. Te 2015. godine su zapravo podbedili otac i sin, Viljem Henri Brag i Lorens Henri Brag.

Dr Sajfer podatke o Tesli te godine nije našao ni u arhivi Kraljevske akademije u Švedskoj, gde se Tesla nije našao ni u užem krugu, iako nema podataka o dva glasa (33 I 34) u fasciklama.

Šta je dr Sajfer otkrio?

Zapravo Nikola Tesla te 1915. godine nije ni bio nominovan za Nobelovu nagradu, a nominaciju je dobio tek 1937. godine, kada ga je prijavio profesor Feliks Erenhaft iz Beča, koji je predhodno kandidovao i Alberta Anštajna, pozvavši se na statut Nobelove fondacije da se mogu nagraditi starija dela, ako je njihov značaj sagledan u novije vreme. Pod tim je podrazumevao otkriće visokofrekventnih struja i obrtnog magentnog polja.

Ipak, Nobelov komitet je odbacio preporuku uz obrazloženje da su ti pronalasci, iako genijalni, ostvareni četiri decenije ranije. Upravo ovo obrazloženje dr Sajfer smatra odgovorom na pitanje zašto Tesla nije dobio ovu prestižnu nagradu – zastarelost izuma.

Poznati fizičar i član Hrvstske akademije nauke i umetnosti Vladimir Par je 2007. godine izneo podatak da je Tesli Nobelova nagrada izmakla čak 10 puta.

U stručnoj publikaciji "Tesla – vizionar 21. veka" Par govori da je najvažnije Teslino otkriće pronalazak elektrona i rendgenske svetlosti za koje će i biti dodeljena prva Nobelova nagrada za fiziku 1901. godine Vilhemu Konradu Rendgenu.

Tesla je prvi otkrio tu novu svetlost, ali je zakasnio sa objavljivanjem saznanja jer je obnavljao laboratoriju koja je izgorela u požaru početkom 1895.

Tesla u Beogradu

Jedini boravak Nikole Tesle u Beogradu bio je od prvog do trećeg juna 1892, na poziv Đorđa Stanojevića.

Sledećeg dana primljen je u audijenciju kod kralja Aleksandra Obrenovića, i odlikovan Ordenom Svetog Save. Zatim je Tesla održao čuveni pozdravni govor u današnjoj zgradi Rektorata, studentima i profesorima beogradske Velike škole.

Preminuo je siromašan i sam u hotelskoj sobi u Njujorku, 7. januara 1943. godine.