Da li je upotreba alkohola ukorenjena u ljudskoj evoluciji?

Kada plodovi afričkog hlebnog drveta, koji mogu biti teški i do 30 kilograma, sazru i padnu na zemlju, zabava može da počneI Većina fermentisanih plodova drveta Okwaba (Treculia africana) sadrži alkohol, a šimpanze kao da su posebno privučene tim plodovima, piše Dojče vele.

Istraživači su prvi put zabeležili šimpanze u prirodi kako zajedno jedu plodove sa sadržajem alkohola. Inače ne dele hranu. Tim sa Univerziteta Ekseter snimio je ovakvo ponašanje u više navrata u Nacionalnom parku Kantanjez, u zapadnoafričkoj Gvineji-Bisau.

Većina ispitivanih plodova na zemlji – 24 od 28 – imala je sadržaj alkohola do najviše 0,61 procenat. Međutim, ostaje nejasno da li takva mala koncentracija alkohola kod šimpanzi izaziva osećaj opijenosti.

Pomoću kamera-zamki tim je zabeležio ukupno 70 slučajeva u kojima su šimpanze (Pan troglodytes) gotovo uvek zajedno jele plodove sa alkoholom.

U „žurkama" su učestvovale šimpanze oba pola i različitih starosnih grupa.

„Naši podaci pružaju prvi dokaz da čovekoliki majmuni međusobno dele alkoholom bogatu hranu", piše tim u naučnom časopisu Current Biology.

Korišćenje alkohola među životinjama nije retkost

Dugo se verovalo da divlje životinje retko i slučajno unose etanol, kako se alkohol stručno naziva. Ipak, 2024. objavljena je studija u časopisu Trends in Ecology & Evolution koja pokazuje da nije retkost da divlji majmuni, ptice i insekti dolaze u dodir sa alkoholom u prirodi.

U obe studije učestvovala je bihejvioralna ekološkinja Kimberli Hokings sa Univerziteta Ekseter. „Prisustvo alkohola u prirodi mnogo je češće nego što smo ranije pretpostavljali", kaže Hokings. Jer etanol se, kako objašnjava, može pronaći u gotovo svakom ekosistemu.

Da li su prve „žurke" počele u krošnjama?

Tim sa Eksetera nije ponudio objašnjenje zašto su fermentisani plodovi deljeni niti da li su šimpanze svesno tragale za alkoholom.

Koautor prve studije, Metju Karigan sa Koledža Centralne Floride, izražava sumnju: „Nije mudro biti pijan kada se penjete po drveću ili kada noću morate da se čuvate predatora", kaže Karigan.

Ipak, posmatranja podržavaju ideju da zajedničko uživanje u hrani koja sadrži alkohol može biti rasprostranjeno i da bi u ljudskim zajednicama moglo igrati ulogu još od davnina, navodi se u novoj studiji.


„Znamo da konzumiranje alkohola kod ljudi izaziva lučenje dopamina i endorfina, što izaziva osećaj sreće i opuštenosti", objašnjava glavna autorka istraživanja Boulend. „Takođe znamo da zajedničko ispijanje alkohola – kroz običaje i proslave – pomaže u jačanju društvenih veza."

Zato se postavlja pitanje da li slično važi i za šimpanze. Ako je tako, onda bi se moglo reći da posmatramo jednu prastaru verziju slavlja, zaključuje ekološkinja.