Na ugroženom Antarktiku treba odrediti zaštićena morska područja jer je Južni okean ključan za regulaciju klime, upozorili su evroparlamentarci na ovonedeljnoj plenarnoj sednici u Strazburu.
Evropski parlament je u četvrtak s 588 glasova za, 21 protiv i 79 suzdržanih usvojio izveštaj o očuvanju Južnog okeana i njegove morske bioraznolikosti u kojem poslanici pozivaju na uspostavu zaštite antarktičkih vodenih površina.
POVEZANE VESTI
Ekološko stanje Južnog okeana je ključno za očuvanje biološke raznolikosti i za ublažavanje klimatskih promena, zbog čega je potrebno zaštititi dva velika morska područja: Vedelovo more i more u istočnom Antarktiku, naglasili su evroparlamentarci.
U Komisiji za očuvanje antarktičkih morskih živih resursa (CCAMLR), trenutno se vode pregovori o uspostavi zaštićenih područja koja obuhvataju više od tri miliona kilometara kvadratnih, istaknuto je u izveštaju.
Time bi se stvorilo jedno od najvećih zaštićenih morskih područja u istoriji.
Kina i Rusija, međutim, blokiraju pokušaje zaštite jer se na tim morskim područjima sprovode ribolovne aktivnosti, navodi se u rezoluciji.
Apsorpcijom CO2 i proizvodnjom kiseonika, okeani štite planetu od negativnog uticaja klimatskih promena, ali treba uzeti u obzir da je zdravlje okeanskih i morskih ekosistema ozbiljno narušeno zbog globalnog otopljenja, zagađenja, prekomernog iskorištavanja morske bioraznolikosti i zakiseljavanja, upozorio je EP.
Socijaldemokrata Sezar Luena (S&D) kazao je da „postoji sve veći interes za komercijalno iskorišćavanje Antarktika koji je osnov opstanka naše planete“.
Ketrin Šabo iz kluba liberala (Renew Europe) izjavila je da „mikroplastika i polimeri zagađuju ledene ploče“, te da su, osim klime, turisti i ribolov glavne pretnje očuvanju mora, flore i faune.
Zbog negativnih posledica klimatskih promena, od 1989. do 2018. temperatura na Antarktiku je porasla za 1,8 stepeni Celzijusovih, što je tri puta više od globalnog proseka, a postoje i predviđanja da će ledene ploče sve brže gubiti masu tokom i nakon 21. veka, navodi se u izveštaju.
Svetska meteorološka organizacija (WMO) je početkom ovog meseca potvrdila novu rekordnu temperaturu na Antarktiku od 18,3 stepeni Celzijusa, izmerenu u februaru 2020. godine.
„Antarktičko poluostrvo jedna je od regija koje beleže najveće zagrevanje na planeti, gotovo tri stepeni Celzijusa tokom proteklih 50 godina. Ovaj novi temperaturni rekord u skladu je s dosad zabeleženim tokom klimatskih promena“, kazao je tada predsedavajući WMO-a Peteri Talas.
Zaštita morskih područja je važan alat za očuvanje okeanskih ekosistema jer mogu povećati raznolikost i brojnost vrsta, te istovremeno poboljšati otpornost okeana na klimatske promene, piše u rezoluciji.
EP sada poziva Komisiju i države članice da pojačaju bilateralne i multilateralne napore u svrhu obezbeđenja podrške da se uspostavi zaštićena morska područja.
Održiv turizam na Antarktiku
Poslanicu su se složili da turizam na Antarktiku mora biti održiv te zbog toga od CCAMLR-a očekuju da osigura turističke delatnosti koje će se sprovoditi skladno smernicama zaštite ekosistema.
EP traži od Komisije i zemalja EU-a da s globalnim partnerima ojačaju mrežu zaštićenih morskih područja na globalnom nivou.
To mogu učiniti poboljšanim upravljanjem, boljim prostornim planiranjem, procenama i provođenjem kako bi se povećala ekološka usklađenost i povezanost područja, naglašeno je u izveštaju.
Uspostava zaštite bi doprinela ispunjavanju obaveza EU-a i globalnih obaveza u pogledu očuvanja morske okoline, ističe se u izveštaju, a Parlament je u svojoj strategiji EU-a za bioraznolikost do 2030. podržao mere za zaustavljanje gubitka biološke raznolikosti i zaštitu ekosistema.
Tu je strategiju Komisija usvojila u okviru Evropskog zelenog plana, čiji je glavni cilj da do 2050. godine Evropa postane klimatski neutralna. Ključni koraci u realizaciji plana su smanjenje neto emisija štetnih gasova, ulaganje u zelene tehnologije i zaštita okoline.
Komentari (0)
Vidi sve komentare