Evropski parlament: Potrebno hitno prilagođavanje klimatskim promenama

Poslanici Evropskog parlamenta raspravljali su o novom zabrinjavajućem izveštaju UN o uticaju klimatskih promena i načinu prilagođavanja na njih.

Potpredsednik Evropske komisije i komesar za životnu sredinu Frans Timermans rekao je da nema izgovora da se ne ubrza prelazak na sopstvene obnovljive izvore energije i da „Evropska unija ima pionirsku ulogu u tome”.

On, međutim, smatra da će građanima biti potrebna podrška kroz socijalnu politiku jer ljudi neće brinuti o smaku sveta ako se brinu kako da prežive mesec.

Vodeći svetski klimatolozi objavili su dosad najveće upozorenje na ubrzane uticaje klimatskih promena, koje već nanose velike štete i gubitke, ne samo prirodnim sistemima, već i ljudskom društvu.

"Milioni ljudi pate"

Trendovi pokazuju da će se negativne posledice pogoršati čak i ako odmah preduzmemo radikalno smanjenje emisije gasova staklene bašte.
„Ne smemo da izgubimo budućnost zbog nedostatka hrabrosti“, rekla je Lidija Pereira (EPP) u debati.

Domovi i životi širom sveta su u velikoj meri stradali, a u najugroženijim zemljama broj poginulih od poplava, suša i nevremena u prethodnoj deceniji bio je 15 puta veći nego u manje ugroženim zemljama. Značajno je da se u novom izveštaju po prvi put pominje uticaj klimatskih promena na mentalno zdravlje.

Linea Sogard-Lidel upozorila je da milioni ljudi pate jer su morali da napuste svoje zemlje zbog vremenskih ekstrema, a Mohamed Hakim smatra da je „ovaj izveštaj budilnik“ i da je Zeleni plan šansa za budućnost bez ugljenika.

Tiemo Volken je bio oštar. "Nijedna zemlja ne ispunjava svoje klimatske ciljeve. Uz podnete nacionalne klimatske planove, zagrevanje će biti 3,2 stepena", rekao je on.

„Rat u Ukrajini je dramatično razotkrio našu energetsku zavisnost. Zavisnost od energije diktatora, ubica, kao što vidimo, od gasa kojim se finansira rat u Ukrajini“, rekla je Marija Soraja Rodriges Ramos.

IPCC naglašava važnost obnove prirode jer raznoliki samoodrživi zdravi ekosistemi biodiverziteta doprinose borbi protiv klimatskih promena i upozorava da je bez odlaganja potrebna sveobuhvatna tranzicija u oblasti hrane, energije, industrije i urbanih i društvenih sistema.

Pomaganje siromašnima

Postoji prostor za akciju koja može dovesti do pozitivnih ishoda, ali je potrebno hitno delovati.
Kratkoročni potezi za ograničavanje globalnog zagrevanja na 1,5 stepeni Celzijusa značajno bi smanjili projektovane gubitke i štetu za ljude i ekosisteme, kažu stručnjaci.

Bas Ejkot (Zeleni) kaže da je „najbolja mera da se fosilna goriva drže u zemlji“.

Mari Tusen iz iste grupacije navodi da je 10 odsto najbogatijih odgovorno za 40 odsto emisije gasova staklene bašte i da je pomoć potrebna najsiromašnijim zemljama koje najmanje zagađuju.

IPCC jasno ukazuje u ovom izveštaju da ima potencijala da se prilagodi privreda i društvo i poveća njihova otpornost na pretnje. Ovo se može postići ne samo smanjenjem emisija, već i radom u saradnji sa prirodom i svim komponentama globalnog društva.

Izveštaj je obuhvatio 270 autora iz 67 zemalja koji su analizirali više od 34.000 naučnih radova. Napisano je u sadašnjem vremenu što ukazuje na alarmantnu činjenicu da je krajnje vreme za akciju.

IPCC (skraćeno od: Međuvladin panel o klimatskim promenama) je najrelevantnije međunarodno naučno telo o klimatskim promenama.