Fabrika robota u Šapcu biće otvorena 29. avgusta, najavio je nedavno predsednik zemlje Aleksandar Vučić. U fabrici robota u Šapcu, čije otvaranje je prvobitno najavljivano za jun i jul, u prvom trenutku očekuje se zapošljavanje više od 200 ljudi, a gotovi proizvodi biće namenjeni izvozu na tržišta Evrope i sveta.

Prema ranijim najavama, u njoj će se proizvoditi čovekoliki roboti, ali i roboti koji liče na pse. Kako su iz države ukazali - to će biti prva takva fabrika u Evropi.

Profesor na katedri za signale i sisteme na ETF-u Kosta Jovanović kaže za portal N1 da je otvaranje fabrike humanoidnih robota u Šapcu dobra vest za Srbiju, jer je svaka investicija u visoke tehnologije bolja od investicije u poslove niske dodatne vrednosti. Ipak, navodi, važno je da tu vest ne tumačimo pogrešno.

"Jedna fabrika sama po sebi ne znači da Srbija postaje robotička sila, naročito ako se kod nas samo sklapa robot čiji su motori, senzori, elektronika, baterije, softver i veštačka inteligencija razvijeni negde drugde", objašnjava.

Kako navodi, da bi takva fabrika imala stvarni razvojni efekat, ona mora da postane deo šireg ekosistema - domaćih fakulteta, instituta, inženjera, tehničkih škola, kompanija, dobavljača i istraživačkih grupa.

"Kina je dobar primer takvog pristupa. Ona robotiku ne razvija kroz jednu fabriku, već kao stratešku industriju: kroz dugoročne planove, podsticaje za kompanije, ulaganje u obrazovanje, razvoj komponenti, javne test-poligone i povezivanje nauke i privrede u konkretnoj oblasti", objašnjava.

Srbija ima ljude, ali još nema zaokruženu industriju

Profesor ETF-a naglašava da Srbija ima značajan ljudski potencijal - dobre studente, ozbiljnu tradiciju tehničkog obrazovanja, istraživačke grupe koje rade na savremenoj robotici i inženjere koji se dobro snalaze u međunarodnim okvirima.

Ali, kako kaže, to nije isto što i zaokružen industrijski kapacitet za samostalan razvoj i masovnu proizvodnju humanoidnih robota.

Palata nauke kao model „ostrva izvrsnosti“

Profesor Jovanović ukazuje da ako robotika treba da postane razvojna grana, moramo da ulažemo u inženjersko obrazovanje, praktičnu nastavu, laboratorije, doktorske studije, tehničare, servisere, integratore robotskih sistema, programere i stručnjake za veštačku inteligenciju.

"Moramo da napravimo podsticajni okvir za domaću privredu koja razvija i proizvodi komponente i metode i algoritme novih robota i novih primena robota", dodaje.

Kao primer koji pokazuje kako bi trebalo da izgleda jedno moderno okruženje za razvoj kadrova u visokim tehnologijama navodi Zadužbinu Miodraga Kostića i Palatu nauke.

Palata nauke je, u saradnji sa Elektrotehničkim fakultetom, stvorila prostor u kome studenti, istraživači i mladi inženjeri mogu da rade sa savremenom opremom, u ambijentu koji liči na vodeće evropske istraživačke centre, dodaje.

"To je važno ne samo kao pojedinačan projekat, već kao model ako želimo razvoj robotike u Srbiji, potrebna su nam upravo takva ostrva izvrsnosti, ali ne kao izuzetak, već kao pravac kojim treba širiti obrazovanje, istraživanje i saradnju akademije i privrede", smatra.

Primena humanoidnih robota 

Profesor ukazuje da su humanoidni roboti posebno zanimljivi zato što liče na čoveka i mogu da funkcionišu u prostoru koji je već prilagođen ljudima - da prolaze kroz vrata, koriste stepenice, hvataju predmete i komuniciraju sa ljudima. To je, naglašava, njihova prednost, ali i veliki izazov, jer je ljudsko okruženje složeno i nepredvidivo.

"Zato treba razlikovati atraktivne demonstracije, poput igranja ili kuvanja kafe, od stvarne primene. Prava vrednost se meri time da li robot može bezbedno, pouzdano i ekonomski opravdano da obavlja koristan posao svakog dana. Moje mišljenje, a rekao bih i preovlađujući stav robotičarske zajednice, jeste da humanoidni roboti u bliskoj budućnosti neće imati široku primenu u klasičnoj industriji", kaže naš sagovornik.

Robotičarska zajednica ne očekuje da će humanoidi uskoro masovno zameniti specijalizovane industrijske robote, ukazuje naš sagovornik i dodaje da će njihovo prirodnije mesto biti u uslugama, edukaciji, ugostiteljstvu, zabavi i situacijama u kojima su komunikacija i socijalna interakcija važniji od same industrijske efikasnosti.

"Industrija je vrlo racionalna. Ako neki zadatak bolje, brže i jeftinije obavlja robotska ruka, kolaborativni robot, mobilni manipulator na točkovima ili namenski projektovana mašina, industrija će izabrati to rešenje. Ako treba preneti paletu, nije potreban robot sa dve noge. Ako treba precizno zavarivati ili montirati deo, robotska ruka je često bolje rešenje. Ako treba kretati se kroz skladište, točkovi su najčešće efikasniji od hodanja", naglašava.

Ipak, smatra profesor, humanoidni roboti mogu imati široku primenu tamo gde je važna interakcija sa čovekom - u hotelima, muzejima, edukaciji, promocijama, zabavi, prijemu posetilaca, jednostavnoj asistenciji i uslugama.

"Ljudi imaju posebnu fascinaciju mašinama koje liče na čoveka, pa humanoidni robot nije samo tehnički uređaj, već i socijalni fenomen", kaže.

Kako ocenjuje, fabrika humanoidnih robota jeste dobra vest, ali sama fabrika nije dovoljna.

"Razvoj robotike ne nastaje iz jednog pogona, nego iz ekosistema. Srbija ne treba da se takmiči u broju proizvedenih robota, već u domaćem znanju koje se u robote ugrađuje i koje pravi dodatnu upotrebnu vrednost takvih tehnologija", zaključuje profesor Jovanović.