„Gledati kako drveće umire je kao da gubite jedno od svoje dece“, rekla je Kejbani, čija porodica vodi rasadnik posvećen očuvanju ove vrste.

Poznato po krošnjama u obliku pečurke i krvavocrvenom smolom koja protiče kroz njihovo stablo, ovo drveće je nekada bilo brojno, piše CNN. Međutim, sve učestaliji i snažniji cikloni, ispaša invazivnih vrsta koza i kontinuirani sukobi u Jemenu — jednoj od najsiromašnijih zemalja sveta, opustošenoj decenijskim građanskim ratom — doveli su ovu vrstu i jedinstveni ekosistem koji podržava do ivice kolapsa.

Sokotra se često poredi sa Galapagoskim ostrvima — izolovana oko 240 kilometara od Roga Afrike, ostrvo obiluje biološkim bogatstvom, sa 825 biljnih vrsta, od kojih više od trećine ne postoji nigde drugde na planeti. Među njima su „boca-drveće“ sa naduvenim stablima koja podsećaju na skulpture, kao i mirisno drvo tamjana, čije se iskrivljene grane uspinju ka nebu.

Ali upravo je drvo zmajeve krvi ono koje najviše zaokuplja maštu, svojim vanzemaljskim oblikom. Ostrvo godišnje poseti oko 5.000 turista, mnogi upravo zbog fascinantnog prizora ovih šuma.

Turisti su u obavezi da unajme lokalne vodiče i odsedaju u kampovima koje vode porodice sa Sokotre, kako bi novac ostajao u lokalnoj zajednici. Ako drveće nestane, mogla bi nestati i industrija koja izdržava mnoge ostrvljane.

„Od prihoda od turizma živimo bolje nego oni na kopnu“, rekao je Mubarak Kopi, šef turizma Sokotre.

Ali drvo nije samo botanička zanimljivost: ono je ključni stub ekosistema Sokotre. Njegove krošnje u obliku kišobrana "hvataju maglu i kišu", usmeravajući vlagu u tlo ispod i tako omogućavajući opstanak drugim biljkama u suvoj klimi.

„Kada izgubite drveće, gubite sve — tlo, vodu, ceo ekosistem“, kaže Kaj van Dam, belgijski biolog za očuvanje prirode koji radi na Sokotri od 1999. godine.

Bez intervencije, naučnici poput Van Dama upozoravaju da bi ova stabla mogla nestati za nekoliko vekova — a sa njima i brojne druge vrste.

„Kao ljudi smo uspeli da uništimo ogroman deo prirode na većini svetskih ostrva“, kaže on. „Sokotra je mesto gde zaista možemo nešto da učinimo. Ali ako ne uradimo ništa — krivica je na nama.“

Sve jači cikloni čupaju stabla

Preko kamenitog prostranstva visoravni Firmihin na Sokotri, proteže se najveća preostala šuma drveća zmajeve krvi, sa pozadinom oštrih planinskih grebena. Hiljade širokih krošnji balansira na vitkim stablima. Sokotranski čvorci lete među gustim krošnjama, dok egipatski lešinari lebde na neprekidnim naletima vetra. Ispod, koze vijugaju kroz kamenjar.

Učestalost snažnih ciklona u Arapskom moru dramatično je porasla poslednjih decenija, pokazuje studija iz 2017. objavljena u časopisu Nature Climate Change, a stabla zmajeve krvi plaćaju cenu.

Godine 2015. dva razorna ciklona — bez presedana po snazi — pogodila su ostrvo. Hiljadama su iščupana stabla stara i preko 500 godina, koja su preživela bezbroj prethodnih oluja. Uništavanje se nastavilo i 2018. još jednim ciklonom.

Kako emisije gasova staklene bašte i dalje rastu, rastu i intenziteti oluja, upozorio je Hirojuki Murakami, klimatski naučnik iz američke Nacionalne okeanske i atmosferske administracije i glavni autor studije. „Modeli klimatskih promena širom sveta predviđaju povoljnije uslove za tropske ciklone.“

Invazivne koze napadaju mlada stabla

Ali oluje nisu jedina pretnja. Za razliku od borova ili hrastova koji godišnje rastu 60–90 cm, stabla zmajeve krvi rastu svega 2 do 3 cm godišnje. Kada dostignu zrelost, mnoge sadnice su već uništene — od strane koza.

Kao invazivna vrsta na Sokotri, slobodno lutajuće koze pojedu mladice pre nego što uspeju da se razviju. Osim na nepristupačnim liticama, jedina mesta gde mogu da prežive su zaštićeni rasadnici.

„Većina šuma koje smo proučavali su ono što zovemo prezrele — nema mladih stabala, nema sadnica“, kaže Alan Forest, biolog iz Kraljevske botaničke bašte u Edinburgu. „Dakle, stara stabla umiru, a nova ne rastu.“

Rasadnik porodice Kejbani je jedno od nekoliko ključnih ograđenih mesta koja sprečavaju pristup kozama i omogućavaju rast sadnica.

„Unutar tih rasadnika, struktura vegetacije je mnogo zdravija“, kaže Forest. „Samim tim, otpornija je na klimatske promene.“

I sukobi ugrožavaju očuvanje

Ali napori na očuvanju prirode ometeni su zastalim građanskim ratom u Jemenu. Dok međunarodno priznata vlada, koju podržava Saudijska Arabija, ratuje protiv pobunjenika Huta koje podržava Iran, sukobi su se proširili i van granica Jemena. Hutski napadi na Izrael i komercijalna plovidba u Crvenom moru izazvali su odmazdu izraelskih i zapadnih snaga, dodatno destabilizujući region.

„Vlada Jemena trenutno ima 99 problema“, kaže Abdulrahman Al-Erjani iz firme Gulf State Analytics. „Političari su fokusirani na stabilizaciju zemlje i osnovne usluge kao što su voda i struja. Klimatska politika bi bila luksuz.“

Bez podrške države, očuvanje ostaje pretežno u rukama lokalnih stanovnika. Ali lokalni resursi su oskudni, kaže Sami Mubarak, vodič za ekoturizam.

Mubarak pokazuje na klimavu ogradu rasadnika porodice Kejbani, spojenu tankom žicom. Te ograde traju samo nekoliko godina pre nego što ih vetar i kiša unište. Finansiranje čvršćih rasadnika sa betonskim stubovima bi značilo mnogo, kaže on.

„Trenutno postoji samo nekoliko malih ekoloških projekata — to nije dovoljno“, kaže on. „Potrebno je da lokalne vlasti i vlada Jemena daju prioritet očuvanju prirode.“