Genetičari najavljuju da će "oživeti" najvišu pticu na svetu, izumrlu pre više od 500 godina

Iz američke kompanije Colossal Biosciences jsu objavili da se džinovska moa pridružila vunastom mamutu, dodu i tasmanskom tigru, i da je sada na listi životinja koje nauka pokušava da „vrati iz mrtvih”. Objava je izazvala uzbuđenje javnosti – ali i dubok skepticizam mnogih stručnjaka o tome da li je moguće „vaskrsnuti” pticu, koja je nestala vek nakon dolaska ranih polinežanskih doseljenika na Novi Zeland pre oko 600 godina.

Kompanija sa sedištem u Teksasu najavljuje realizaciju ovog projekta u roku od pet do deset godina, u partnerstvu sa istraživačkim centrom Ngai Tahu na Univerzitetu u Kenterberiju na Novom Zelandu.

Navodno finansiran sa 15 miliona američkih dolara, i to od strane autora filma Gospodar prstenova, sera Pitera Džeksona, koji je investitor u Colossal Biosciences i strastveni kolekcionar kostiju moa, projekat će pokušati da „oživi“ džinovsku pticu sakupljanjem DNK iz fosila, a zatim uređivanjem gena njenih najbližih preživelih rođaka, kao što je emu, prenosi Guardian.

Sačekaće se da se ove genetički modifikovane ptice izlegnu, a potom će biti biti puštene u kontrolisana zatvorena "mesta divljine", naveli su u kompaniji.

"Nada da ćemo za nekoliko godina ponovo videti mou – to mi pruža više uživanja i zadovoljstva nego bilo koji film ikada", kaže Džekson.

Arheolog Kajl Dejvis koji je uključen u rad kompanije kaže: „Naši najraniji preci na ovom mestu živeli su pored moa, a naši zapisi, i arheološki i usmeni, sadrže znanje o ovim pticama i njihovoj okolini. Uživamo u mogućnosti da to dovedemo u dijalog sa najsavremenijom naukom kompanije Colossal Biosciences kao deo smele vizije za ekološku obnovu”.

Nedavno su u kompaniji Colossal Biosciences tvrdili da su "vaskrsli" jezovuka, severnoameričkog predatora koji je izumro pre oko 13.000 godina, rođenjem dva siva vuka koji su genetski modifikovani da imaju karakteristike te nestale vrste.

Stručnjaci iz istih redova su takođe usmerili napore ka vraćanju dodoa, ptice sa Mauricijusa, koju su mornari izlovili do istrebljenja u 17. veku.

Međutim, sve te najave privlače sve veću zabrinutost mnogih istraživača, koji tvrde da su tvrdnje o „oživljavanju“ lažne i da odvlače pažnju od kontinuiranog gubitka biodiverziteta, sa milionom postojećih vrsta u opasnosti od nestanka.

Istraživanje objavljeno u časopisu Nature Ecology and Evolution zaključilo je da bi trošenje ograničenih resursa dostupnih za spasavanje prirode na oživljavanje moglo dovesti do neto gubitka biodiverziteta.

"Oživljavanje izumrlih vrsta je pogrešan naziv, lažno obećanje, koje je više ukorenjeno u ego-u nego u istinskom naporu da se vrste očuvaju. To su vežbe egoističkog zadovoljstva u pozorišnoj produkciji „otkrića“ lišenoj etičkih, ekoloških i kulturnih razmatranja. Vratiti moa? Gde? Kojem kvalitetu života? Da se ​​slobodno kreću…?", pita se Aroha te Parike Mid iz Međunarodne unije za zaštitu prirode.

"Eksperiment, a ne povratak izumrlih"

Doktor Tori Heridž, evolucioni biolog sa Univerziteta u Šefildu, koja je odbila ponudu da se pridruži savetodavnom odboru kompanije Colossal Biosciences, kaže da je inicijative kompanije najbolje posmatrati kao naučne eksperimente – a ne kao stvarno vraćanje izumrlih vrsta od pre hiljada godina.

"Da li je moguće oživljavanje izumrlih vrsta? Ne, nije moguće. Ono što biste potencijalno mogli da uradite, a to ćemo videti, jeste da stvorite genetički modifikovani organizam koji može da sadrži neke osobine i deo izgleda koji su povezani sa izumrlom vrstom na osnovu toga kako mislimo da su izgledale. Korišćenje termina ‘oživljavanje izumirlih’ nam omogućava da preskočimo teška pitanja. Ovo nije vraćanje mamuta ili moe ili dodoa, ovo je stvaranje nečeg novog što će stvoriti promenu u ekosistemu", ističe Heridžova.

U Colossal Biosciences navode da njihov rad pomaže u usporavanju gubitka biodiverziteta vraćanjem izgubljenih funkcija ekosistemima kada životinje poput mamuta, moa i dodoa izumru. Oni ističu uzbuđenje zbog toga kako bi njihove tehnike mogle pomoći u obnavljanju genetičke raznolikosti kod ugroženih divljih životinja, pomažući vrstama poput američkog crvenog vuka da izbegnu izumiranje.

Predstavnik kompanije rekao je da snažno odbacuju tvrdnje da oživljavanje izumiranja nije moguće a i profesor Endru Pask, koji radi na projektu moa za Colossal, kaže da kritičari greše.

"Za mnoge naše žive vrste koje su na ivici izumiranja, šteta je već načinjena. Nalaze se u vrtlogu izumiranja gde populacija ide ka izumiranju. Jedini izlaz iz ovoga je vraćanje izgubljene raznolikosti u genom tih vrsta. To je ono što tehnologija oživljavanja može da uradi", kaže dr Pask.

"Reći da to nije moguće jednostavno nije istina. Teško je. Složeno je. Ali imamo sve alate da to uradimo. Ako ponovo napravimo genom koji je 99,9% identičan, moi ili mamutu, onda bi ta životinja bila slična moi", dodaje.

Profesor genetike dr Nik Rolens kritikuje čitavu ideju i osvrće se na realizaciju projekta u slučaju jezovuka.

"Ako pomislimo na strašnog vuka, genom je dugačak 2,5 milijardi pojedinačnih slova; 99% je identičan sivom vuku, tako da je to i dalje značajno preko milion razlika, a napravili su samo 20 promena na 14 gena. Dakle, reći da su stvorili takvog vuka je farsa. Stvorili su dizajniranog sivog vuka. I to će biti isto sa onim što urade sa moom", uveren je dr Rolens.

"Postoji mala šansa da se džinovske ptice vrate iz mrtvih, to je kao Park iz doba jure sa veoma malim šansama za uspeh", zakljulio je dr Rolens.