Baš kao i ljudski jezik, pesme grbavih kitova prenose se kulturološki.
Grbavi kit proizvodi tajanstvene zvuke kojim su ljudi toliko fascinirani, da su snimke njihovog oglašavanja spakovali na svemirski brod Vojadžer kako bismo preneli zvuke Zemlje drugim oblicima života.
Grbavi kit i čovek imaju jednu sličnu stvar, tvrde naučnici u novoj studiji obajvljenoj u časopisu „Science“ – pesme kitova imaju statističku strukturu sličnu ljudskom jeziku, prenosi Danas.rs.
„Ovo je zaista elegantan rad. Kada slušamo dovoljno dugo i kada gledamo pažljivo, otkrivamo više složenosti u ovim sistemima komunikacije životinja.“, kaže biolog kitova Šejn Gero sa Univerziteta Karlton, koji nije bio uključen u istraživanje.
Rezultati ukazuju da ova struktura postoji zato što su pesme kitova, baš kao i ljudski jezik, komunikacijski sistemi koji se prenose kroz društveno učenje, kaže Gero.
Neke životinje, poput pasa, prave svoje vokalizacije instinktivno—ne moraju učiti kako da laju.
Ali, kao ljudski jezik, pesme grbavih kitova prenose se kulturološki.
Muški kitovi uče pesme, za koje se smatra da služe za privlačenje partnerki, od drugih mužjaka. Takođe, kao i jezik, pesme grbavih kitova imaju obrasce i strukturu—pojedini „elementi“, poput jednog krkljuca, spajaju se u fraze, koje se dalje povezuju u „teme“ koje čine pesmu, koja može trajati i po 30 minuta.
Da li pesme kitova imaju neke karakteristike koje olakšavaju ljudskim bebama da nauče jezik?
Kako bi saznala, biološkinja kitova, Elen Garland, sa Univerziteta St. Andrews i njen tim obratili su se bebama kao inspiraciji.
Dojenčad, suočena sa neprekidnim tokom jezika, mora da utvrdi gde su granice reči.
Uče da prepoznaju pojedinačne reči otkrivanjem statističkih obrazaca.
Zvuci unutar određene reči se često ponavljaju, čineći ovaj lanac zvukova predvidljivim—ali manje je predvidljivo koja će reč doći sledeća, pa ovi „padovi“ u verovatnoći ukazuju na granicu reči.
Garland i njen tim segmentirali su snimke pesama kitova koristeći istu tehniku.
Korišćenje ove vrste analize na pesmama kitova je „osvežavajuće“, kaže bioakustičar Tejlor Herš sa Oregonskog univerziteta, koji nije bio uključen u rad.
Kada je Garlandin tim primenio metodu na osam godina snimaka pesama grbavih kitova iz Nove Kaledonije, bila je „zapanjena“ kada je otkrila da struktura pesama kitova odgovara obrascu koji se nalazi u ljudskom jeziku.
Istraživači su u različitim jezicima pronašli predvidljiv odnos u tome koliko često se javljaju česte i retke reči u jeziku: Na primer, najčešća reč na engleskom jeziku („the“) pojavljuje se dvostruko češće od druge najčešće reči („of“).
Ovaj statistički obrazac—poznat kao Zipfov zakon—smatra se da olakšava učenje jezika. A pesma grbavih kitova pokazuje sličan obrazac. Ovo sugeriše da bi Zipfov zakon mogao da se pojavi u bilo kojem kompleksnom, kulturno prenesenom komunikacijskom sistemu.
Rezultati ne sugerišu da kitovi imaju jezik, u kojem kombinacije zvukova imaju fiksna značenja i spajaju se u gramatičke strukture, naglašava Garland. Ali istraživanje pruža naučnicima „neverovatan uvid“ u to kako ova ključna osobina ljudske komunikacije izgleda u drugim vrstama.
Kristin Endrjus sa Univerziteta Jork, koja proučava umove životinja i nije bila uključena u istraživanje, kaže da je ovo korak ka razumevanju da li postoji značenje u pesmama kitova. „Prvi korak u razbijanju koda je uvek identifikovanje obrazaca“, kaže ona.
Ali čak i ako istraživači nikada ne dešifruju specifična značenja, Gero kaže da istraživanje ukazuje na osnovne sličnosti između njihovih izgovora i naših—a to je korak ka razumevanju „kako je živeti kao sisar sa velikim mozgom na ovoj planeti.“
Koje je tvoje mišljenje o ovome?
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare