Još jedan vid komunikacije - jeleni stvaraju misteriozne ultraljubičaste signale

Otkriće baca potpuno novo svetlo na način na koji jeleni međusobno komuniciraju i kako doživljavaju svoju okolinu.

Mužjaci belorepog jelena (Odocoileus virginianus) poznati su po tome što tokom jesenje sezone parenja ostavljaju tragove po šumi. Trljaju rogove o drveće i šumsko tlo, odbacujući rogovnu kožu – meku, krvlju bogatu „kožu“ koja prekriva okoštale rogove dok rastu – i ostavljaju mirisne tragove u vidu žlezdanih sekreta, urina i izmeta, prenosi Science alert.

Ti tragovi, poznati kao „trljanja“ (na drveću i žbunju) i mirisne ogrebotine (na tlu), služe kao putokazi drugim životinjama o prisustvu jelena: upozorenje rivalima i poziv potencijalnim partnerkama.

Ali miris, izgleda, nije jedini jezik kojim jeleni komuniciraju.

Naučnici sa Univerziteta Džordžija (UGA) u SAD otkrili su da ovi tragovi „svetle“ u ultraljubičastim talasnim dužinama, za koje su prethodna istraživanja pokazala da ih jelenske oči mogu videti.

„Rezultujuća fotoluminiscencija bila bi vidljiva jelenima na osnovu prethodno opisanih vizuelnih sposobnosti jelena“, navodi tim u objavljenom radu koji opisuje ovaj fenomen.

Ovo je prvi put da su naučnici dokumentovali dokaze da bilo koji sisar zaista koristi fotoluminiscenciju u svojoj okolini, iako se UV-indukovana fotoluminiscencija kod sisara proučava više od jednog veka.

Studija ispunjava većinu kriterijuma potrebnih da bi se moglo reći da fotoluminiscencija zaista ima biološku funkciju.

Danijel DeRouz-Brokert, asistent na postdiplomskim studijama na UGA, i njegove kolege sproveli su istraživanje u istraživačkoj šumi Vajthol, površine 337 hektara, gde jeleni slobodno lutaju.

Tim je tokom dve jesenje terenske faze 2024. godine, svaka u trajanju od oko mesec dana, pronašao 109 mesta trljanja i 37 ogrebotina, a zatim se noću vraćao na svako mesto sa UV lampama talasnih dužina od 365 nm i 395 nm.

Obe ove talasne dužine prisutne su u izobilju na nebu u sumrak i zoru, kada su jeleni najaktivniji. A pošto su ranija istraživanja pokazala da jeleni mogu da vide refleksije ili emisije u tim talasnim dužinama, sve što bi dovoljno jako svetlelo pod tim lampama bilo bi lako uočljivo jelenskom oku.

Kao meru, naučnici su koristili instrument koji meri vrednosti ozračenosti: količinu svetlosti koja se reflektuje ili emituje na određenoj talasnoj dužini sa određenog mesta.

„Trljanja i urin pronađeni na ogrebotinama, izloženi talasnim dužinama od 395 i 365 nm, imali su veće prosečne vrednosti ozračenosti (odnosno bili su svetliji) od okolnog okruženja i pokazivali su fotoluminiscenciju“, navodi tim.

Nije jasno koliko tog sjaja potiče od samog drveća i žbunja, a koliko od zaostalih jelenskih tečnosti. Jelenski urin, na primer, sadrži porfirine i aminokiseline koje se pobuđuju pod dužim UV talasnim dužinama. Smatra se da slična svojstva imaju i fenoli i terpeni koje luče čeone žlezde mužjaka.

Kada jeleni oštete biljke, izlažu drvenasti lignin i biljne terpene, jedinjenja za koja je takođe poznato da pokazuju fotoluminiscenciju.

„Bilo da je fotoluminiscencija rezultat sekreta čeonih žlezda jelena ili svojstava drveta, ostaje činjenica da se mesta trljanja vizuelno izdvajaju iz okoline na način koji je jedinstveno prilagođen jelenskom vidu“, navodi tim.

Pod obe vrste UV lampe, fotoluminiscencija koju su emitovali jelenski „putokazi“ bila je takva da je mogu registrovati čepići u oku jelena osetljivi na kratko- i srednjetalasnu vidljivu svetlost.

Naučnici kažu da to potvrđuje da je jelenski vid prilagođen uslovima slabog osvetljenja u zoru i sumrak.

Još impresivnije, to ukazuje da jeleni komuniciraju pomoću svetlećih „oglasnih tabli“ širom šume koje ostatak nas uopšte ne može da vidi.

Šta tačno jeleni „poručuju“? Dok se ne sprovedu dodatna istraživanja, to nećemo znati sa sigurnošću.

„Iako nismo direktno testirali promene u ponašanju jelena kao rezultat prisustva fotoluminiscencije, ozračenost mesta trljanja povećavala se istovremeno sa porastom nivoa hormona kod jelena, a poznato je da se ponašanje menja kako sezona parenja napreduje“, navodi tim.

Istraživanje je objavljeno u časopisu Ecology and Evolution.