Neke procene ukazuju da životni vek grenlandske ajkule iznosi čak više od 500 godina. Novo istraživanje DNK ove hrskavičave ribe dalo je istraživačima ključne tragove o tajni njene dugovečnosti.
U prvoj detaljnoj mapi genoma grenlandske ajkule (Somniosus microcephalus), istraživači predvođeni timom sa Univerziteta u Tokiju, pronašli su genetske osobine koje štite od raka, smanjuju upale i pomažu u popravljanju dvostruke spirale DNK, prenosi Politika.
Pola milenijuma je značajan vremenski period, tako da danas mogu da plivaju grenlandske ajkule koje su rođene u doba Galileja i Šekspira.
Nalazi japanskih istraživača bi mogli da pomognu u budućim istraživanjima dugog i zdravog života.
„Ove genomske analize nude nove uvide u molekularnu osnovu izuzetne dugovečnosti grenlandske ajkule i ističu potencijalne genetske mehanizme koji bi mogli da informišu buduća istraživanja o dugovečnosti“, pišu istraživači u svom radu.
Oni su sakupili uzorke tkiva od uhvaćene ženke grenlandske ajkule, pre nego što su je pustili nazad u divljinu. Koristeći sekvencioniranje visoke preciznosti, tim je uspeo da identifikuje 86,5 odsto očekivanog genoma koji kodira protein ajkule.
Kod ove ajkule bilo je više kopija gena koji su promovisali popravku DNK i imunološku funkciju, nego što je pronađeno kod drugih dugovečnih vrsta koje su živele kraće. Isto je važilo i za gene koji upravljaju NF-kB signalizacijom – koja je povezana sa smanjenjem upale i održavanjem ćelija netaknutim i funkcionalnim, prenosi Science Alert.
Zrelost u 150. godini
Čini se da mutacije u genima povezane sa zaustavljanjem rasta i širenja raka, takođe, igraju ulogu u dugovečnosti ajkule, otkrili su istraživači.
„Predlažemo da je klasični NF-kB signalni put ključan za izuzetnu dugovečnost S. microcephalus, jer reguliše proliferaciju ćelija, migraciju, popravku DNK, apoptozu i imuni odgovor, koji su usko povezani sa upalom, rakom i autoimunim bolestima“, pišu istraživači.
Ove impresivne ribe mogu da narastu do dužine od preko 6 metara i da teže više od 1.000 kilograma. Reproduktivnu zrelost ne dostižu do duboke starosti od 150 godina – što ih čini ranjivim na uticaje okoline i ljudske aktivnosti.
Dublje razumevanje genoma grenlandske ajkule trebalo bi da otkrije više o tome kako ona živi, a odatle i da nam pomogne da zaštitimo ovu vrstu. Značaj studije, međutim, prevazilazi ajkule: učenje genetske osnove njenog dugog života moglo bi da donese uvide koji poboljšavaju ljudsko zdravlje i očekivani životni vek.
„Buduća istraživanja bi trebalo da uključuju sekvenciranje više jedinki iz različitih morskih regiona kako bi se detaljnije razjasnila globalna populacijska dinamika“, pišu istraživači.
Istraživanje još nije objavljeno u recenziranom časopisu, ali je dostupno na serveru za preprint bioRkiv.
Koje je tvoje mišljenje o ovome?
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare