Kupovina internet domena kao posao: Nije ni jeo ni pio kako bi došao do sajta bivšeg pape

SciTech 27. feb 202407:17 8 komentara
Pixabay.com

Za Nebojšu Vujinovića, koji je 90-tih godina prošlog veka kao dečak morao da pred ratnim vihorom napusti Mostar u Bosni i Hercegovini i preseli se u Srbiju, kupovina internet domena i digitalni marketing predstavljaju posao i izazov.

On već godinama posluje na digitalnom tržištu, kupujući internet domene koji su istekli, pokušavajući da unovči njihovu reputaciju korišćenjem najmodernije tehnologije i tehnike digitalnog marketinga. Pritom, ne bira koji će domen preuzeti, pošto mu je cilj da bude što popularniji sajt, jer je potencijalna zarada veća, piše Glas Amerike.

Ipak, ne dele svi takav stav. Na listi domena koje je Vujinović kupio nalazi se i Epl dejli, portal istoimenog tabloida, svojevremeno glavne pro-demokratske novine u Hong Kongu koji su 2021. ugasile kineske vlasti, a vlasniku Džimiju Laiju se i dalje sudi. Iako kaže da se trudi da suštinski ne menja sardžaj sajta koji je kupio, Vujinović je od takvog stava odstupio kod Epl dejlija, jer ga, kako kaže, ne interesuje da se meša u politiku ili da piše o njoj pogotovo u poslovne svrhe.

„To jeste veliki sajt, ali nama nije ni padalo na pamet da nastavljamo gde je taj prethodni vlasnik stao. Ni u ludilu nam to ne pada na pamet“, oštro odgovara novi vlasnik domena Epl dejlija na pitanje Glasa Amerike da li ima u planu da nastavi stopama prethodnog vlasnika.

Prethodni vlasnik sajta Epl dejli bila je kompanija „Next Digital“ koju je osnovao Laj, poznati hongkonški biznismen i aktivista za ljudska prava. On se od decembra 2020. nalazi u zatvorskoj samici, a uhapšen je zbog učešća na protestima u toj bivšoj britanskoj teritoriji i preti mu kazna doživotnog zatvora, ukoliko bude proglašen krivim za „pretnju nacionalnoj bezbednosti Kine“.

Taj medij je ranije bio poznat po kritičkim člancima o kineskim vlastima i lokalnoj politici. Prestao je sa radom u junu 2021. pošto su vlasti u Hong Kongu zaplenile imovinu kompanije, uključujući i novčana sredstva za pokretanje medija.

“Čini se da je to neka vrsta oportunističke igre da se zaradi nešto novca, pretpostavljam, nadajući se da ljudi još uvek traže na internetu Epl dejli i da je to još uvek u vestima i ljudi znaju šta je. Mislim da je to verovatno čisto poslovni projekat sa njegovog stanovišta. Taj domen je bio slobodan da se uzme, ali jeste svakako zanimljiv i bizarna situacija”, kaže za Glas Amerike Timoti Meklaflin o prodaji sajta Epl dejli.

Šta je internet domen?

Internet domeni omogućavaju korisnicima da jednostavno pristupe određenim resursima na internetu poput veb stranica ili imejla, koristeći razumljive i lako pamtljive adrese umesto numeričkih IP adresa. Na primer, u domenu „primer.com“, „primer“ je ime domena, a „.com“ je domenska ekstenzija. Domenske ekstenzije mogu biti generičke (npr. .com, .org, .net) ili specifične za zemlju (npr. .rs za Srbiju, .us za Sjedinjene Države).

Meklaflin je novinar i koautor knjige “Među hrabrima: Nada, borba i izbeglištvo u borbi za Hong Kong i budućnost globalne demokratije” (“Among the Braves: Hope, Struggle, and Exile in the Battle for Hong Kong and the Future of Global Democracy”), koja govori o ljudskim pravima i medijskim slobodama.

„Stranci mi spočitavaju što je on navodno bio nominovan za Nobelovu nagradu za mir, a da ja na njegovom sajtu pišem otprilike o čestitkama za Novu godinu i rođendane, te me pitaju gde mi je moral. Pošto se sajt zove Apple Daily mi možemo da pišemo i o jabukama ako hoćemo. Domen ne možeš da preimenuješ. Ja se, ponavljam, ne mešam u politiku, prosto me to ne interesuje. Ja sam otišao iz mog grada kada je izbio rat i zbog njega i politike mi je propalo detinjstvo. I jedino što mi definitvno ne treba u životu da se bavim politikom“, kaže Vujinović.

Za Kirka O. Hensona, profesora na Centru za primenjenu etiku Univerziteta Santa Klara u Kaliforniji, etika je najvažnije pitanje u digitalnoj i eri veštačke inteligencije.

“Danas je često veoma teško saznati ko sve ima vlasništvo nad internet domenima i sredstvima komunikacija. Važno je biti mnogo oprezniji u pogledu izvora informacija i poruka koje objavljuju razne internet stranice”, navodi Henson.

On navodi i da nije problem samo “zlonamernim” političkim akterima, već postoji i ekonomski aspekt. “Ljudi koji objavljuju sadržaj na internetu naučili su kako da se da iskoriste bilo kakav razvoj situacije koji je zanimljiv ili će privući gledaoce i predstaviti zapaljive informacije, dezinformacije samo da bi dobili klikove i zaradili novac od reklama”.

Vujinović iznosi argument da u svetu svakog dana za preko milion domena istekne licenca, a kao posebnu zanimljivost ističe primer zvaničnog sajta tenisera Novaka Đokovića, čiji je domen po isticanju kupila izvesna bugarska kompanija koja ga je preprodala dalje, piše Glas Amerike.

Ipak, Timoti Meklaflin kaže da je slučaj Epl dejlija višestruko važan za Hong Kong, pošto tvrdi da gašenje ovog sajta predstavlja prekretnicu za slobodu medija na tom prostoru.

“Postoje dve stvari – jedna je da su nestali stavovi i mišljenja koje je list zauzeo prema prodemokratskom pokretu u Hong Kongu, ali je takođe nestalo redovno izveštavanje Epl dejlija. Priče o gradskim pitanjima i tome šta su političari radili, kao i neka vrsta kontrolnog mehanizma vlasti koju su novine imale. Generalno, celom gradu je gore zbog nedostatka informacija kada se Epl dejli zatvorio”.

Od kada je počeo 2022. da se bavi kompjuterskim programiranjem i digitalnim marketingom, Vujinović, koji je jedno vreme radio i kao di-džej, kupio je oko 2.000 sajtova.

„Razlozi za isticanje domena mogu biti brojni – njihovi vlasnici zbog nepažnje mogu da zaborave da produže registraciju svog domena na vreme ili da propuste obaveštenja o isteku registracije. Mogu da upadnu i u finansijske probleme pa da nisu u mogućnosti da produže registraciju ili da prosto zbog nekih promena u poslovanju kompanije ili pojedinci prestanu da koriste određeni domen koji se potom nađe na berzi“, objašnjava Vujinović.

Šta je ChatGPT?

ChatGPT je model veštačke inteligencije koji je razvio OpenAI. To je veliki jezički model koji može generisati tekst na osnovu unetih upita ili konteksta. Može se koristiti za različite svrhe, uključujući razgovor, generisanje teksta, odgovaranje na pitanja, kreiranje sadržaja i mnogo toga. ChatGPT se zasniva na tehnologiji nazvanoj Generative Pre-trained Transformer (GPT), koja je dizajnirana za obradu prirodnog jezika. Ukratko, ChatGPT je alat za komunikaciju i pomoć u različitim situacijama.

Ne samo zbog slučaja Epl dejlija, Vujinović je pažnju stranih medija skrenuo na sebe i zbog činjenice da njegov tim koji broji malo manje od 60 ljudi za popunjavanje svih tih sajtova nekim sadržajem koriste alate za generisanje teksta bazirane na veštačkoj inteligenciji (AI) – poput, sada globalno poznatog – ChatGPT-ja.

„Nisam izmislio nikakvu toplu vodu, to pola sveta radi. Živimo u 21. veku i prosto ne možemo pobeći od toga“, kaže Vujinović kroz smeh.

Od uspostavljanja te prakse, on i njegov tim tokom jednog radnog dana generišu između 100 i 200 najrazličitijih tekstova (najčešće na engleskom jeziku) koje potom distribuiraju na sajtove koji se bave najširim spektrom tema – „od igle do lokomotive“.

„Veštačka inteligencija je sve bolja. Ona vlada informacijama sa interneta, ali mi ne puštamo da mašina sama generiše sadržaj, bez naše kontrole. Kada mašina generiše neki članak, čovek stoji iza toga i proverava ga. Imamo i proces koji se zove humanizacija kroz koji pokušavamo da ‘približimo’ tekst čitaocima. Dakle – mi AI koristimo samo kao alat“, objašnjava on.

Ipak, profesor primenjene etike Kirk O. Henson ističe da upotreba veštačke inteligencije može da učini problem lažnih vesti i lažnog predstavljanja još većim.

“Veštačka inteligencija može da širi informacije mnogo brže jer je u stanju da napravi milione poruka za kratko vreme i ima spobnost da oponaša druge pouzdanije. Dakle, izazov odvajanja dobrih informacija od loših, istinitih od lažnih je mnogo teži u eri veštačke inteligencije”.

Za novinara Timotija Meklaflina upotreba veštačke inteligencije i digitalnom i svetu onlajn medija predstavlja temu o “kojoj se već sada priča” o velikoj meri, ali smatra da “još nije toliko rasprostranjeno”. On dodaje i da se borba za slobodu medija u poslednoj deceniji najviše odvija upravo u onlajn prostoru i da vlade mnogih zemalja “primenjuju različite taktike, od prisiljavanja medija na zatvaranje, preko otvaranja sopstvenih lažnih veb-sajtova, pa do kupovina nekih dobro poznatih domena i zatim njihovog kvarenja”.

Sajt nastao 2009. godine

„Pope2You“ bila je veb stranica preko koje se papa povezivao sa ljudima koji su koristili taj internet sajt kako bi preneli svoje poruke. Sajt je počeo sa radom 25. maja 2009. godine, povodom Međunarodnog dana masovnih medija u katoličkoj crkvi. Samo prvog dana po pokretanju, sajt je imao preko 500.000 poseta.

“To je nešto što smo često viđali u jugoistočnoj Aziji. Vladine snage ili one bliske njoj preuzimaju novine, koje onda na neki način koriste svoje ime i onda nekako počnu da objavljuju iskrivljene ili pristrasne vesti. Tu je i pitanje društvenih mreža i načina na koji se njima može manipulisati. Svakako mislim da se mnogo problema dešava na internetu koje loši akteri mogu da iskoriste”.

Nebojša Vujinović objašnjava da je cilj da sadržaj sajta bude približno isti u odnosu na onaj koji se nalazio na sajtu koji je pripadao ranijem, originalnom vlasniku.

„Mi imamo običaj da sadržaj malo proširimo u odnosu na ono šta je bila originalna ‘priča’ nekog domena. Skoro smo imali primer recimo – očne klinike. Da ne bismo pisali samo o vidu i medicini povezanoj sa očima, to onda proširimo na malo širu medicinu. Generalno, više od 90 odsto tema o kojima mi pišemo su opšte poznate. Sa dobrim inputima i sa dobrom korekcijom od strane ljudskog faktora, alati bazirani na veštačkoj inteligenciji (primera radi poslednja genercija Chat GPT-a ) mogu da napišu jako dobar tekst“, tvrdi on.

Kupio i sajt bivšeg pape

Kao jednu od najzanimljivijih anegdota u dosadašnjem poslovanju, Vujinović voli da istakne onu koja se tiče kupovine sajta bivšeg pape Benedikta XVI koji je – kada je papa abdicirao – 2013. godine prestao sa radom.

Vujinović kaže da je ceo jedan dan proveo na aukciji i da nije ni pio ni jeo, kako mu taj domen ne bi promakao.

„Velika je bila trema jer sam shvatio koliko veliku stvar tada kupujem“, priseća se.

A tek pošto je domen i zvanično bio u njegovim rukama – počela je „zabava“. Samo prvog dana njegovi zaposleni dobili su više od 2.000 mejlova ljudi iz svih delova sveta koji su tražili pomoć. Za nedelju dana taj broj narastao je na 15.000 mejlova, posle čega je, kako kaže – shvatio da je jedino rešenje da ukine tu opciju.

Ispričao je još jednu priču u vezi sa upravo papinim sajtom – kako kaže – kontaktirali su ga iz jedne nemačke firme i nudili ozbiljan novac kako bi papin sajt pretvorio u porno sajt, sa argumentom da bi tako nešto „bilo ludilo“.

„Ja ni pod tačkom razno nisam hteo da pristanem na to“, kaže Vujinović.

Govoreći o najvećim etičkim izazovima u digitalnom svetu, Kirk Henson je izdvojio tri – zapošljavanje, zloupotreba platformi i – veštačka inteligencija.

“Zapošljavanje je jedno, drugo je zloupotreba, odnosno način na koji platforme preuveličavaju komunikaciju i kako zlonamerni akteri mogu da koriste internet za stvaranje lažnih priča i slika. Treći bi bio svet u svetu veštačke inteligencije. Kako kontrolišete sposobnost veštačke inteligencije da kontroliše, da generiše nova i lažna znanja, i da oponaša političke aktere, poslovne aktere”, ističe Henson.

Ipak, Vujinović kaže da njemu, kao osobi koja se, kako tvrdi bavi muzičkom i digitalnom umetnošću – novac nije glavna vodilja u poslu.

„Ono što je meni najveća vodilja danas kada imam 2.000 sajtova – jesu ti mikročelindži bukvalno na nivou svakog minuta. Nemoguće je baviti se bilo kakvom umetnošću, a da ti glavni motiv za to bude novac“, zaključio je on.

Koje je tvoje mišljenje o ovome?

Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare