Padavina koja je pogodila Beograd u utorak ličila je na sneg, ali to nije. U pitanju je redak vremenski fenomen – krupa.

Krupa je vrsta visoke padavine, karakteristična za zimski deo godine, ali se javlja i tokom leta. Izlučuje se u vidu „okruglastih belih, neprozirnih i trošnih zrna, veličine dva do pet milimetara“.

Najčešće pada zajedno sa snegom i kišom, a prilikom kontakta sa podlogom se rasprskava.

Meteorolog Đorđe Đurić je objasnio da se krupa u našim predelima javlja uglavnom pri kraju zime, uglavnom u martu.

Za nastanak krupe potrebna je hladna i nestabilna vazdušna masa uz nisku nultu izotermu. Potreban je i izražen temperaturni gradijent, pogotovo u nižim slojevima atmosfere, piše Đurić na Fejsbuku.

Krupa se formira u konvektivnim oblacima (oblaci vertikalnog razvoja), u kojima je prisutno mešanje ledenih kristala i prehlađene vode, tako da se u njima formiraju i pahulje i zrna krupe.

“Zrna krupe nastaju rastom ledenih kristala i pahulja (tečna voda na negativnoj temperaturi). Da li će padati pljusak krupe ili snega, zavisi od temperature u oblaku. Što niža temperatura, veća je verovatnoća da će padati pljusak snega”, naglašava meteorolog.