Maloletnica gotovo svakodnevno dobija pretnje na Diskordu: "Hiljade slučajeva digitalnog nasilja rešava šaka ljudi"

Zabrinuta majka obratila se portalu N1 jer se plaši za bezbednost svoje ćerke i još uvek čeka odgovor nadležnih institucija. Kaže i da je sve ovo uplašilo njenu ćerku i da je nasilje sa kojim se susreće na Diskordu uticalo i na njeno psihičko stanje.

“Veoma je uplašena, nesigurna i povučena. Pokazuje znake stresa, uznemirenosti i ima problem sa snom. Izbegava komunikaciju i oseća se nezaštićeno”, kazala je majka maloletnice koja pretnje u Diskord grupi “Iluzija” dobija već mesec dana, a N. A. je shvatila o čemu se radi nakon što joj je ćerka pokazala poruke koje joj upućuju.

Kako majka navodi za N1, u poslednjih mesec dana pretnje se dešavaju “gotovo svakodnevno”, a nekada i više puta u toku dana, što pogoršava psihičko stanje devojčice.

N. A. kaže i da je ona sama uplašena i da se oseća nemoćno.

“Izuzetno sam zabrinuta i uplašena za njenu bezbednost. Ovakve pretnje ne mogu da se ignorišu, naročito kada dolaze od starijih osoba i uključuju eksplicitne pretnje seksualnim nasiljem. Osećam nemoć i ogorčenost”, kazala je ona.

Iz priloženih fotografija vidi se da je devojčica od više osoba dobila pretnje silovanjem, a neki komentari su toliko eksplicitni da smo, kako ne bismo uznemirli javnost, pojedine sadržaje morali i da prikrijemo.

Majka devojčice N. A. objašnjava i da je slučaj prijavila policiji i da još uvek čega odgovor, ali i da se nada da će nadležni organi brzo reagovati u zaštiti njenog deteta.

“Devojke su često izložene digitalnom nasilju, žrtve su uplašene i nesigurne”

Ana Zdravković iz udruženja “OsnaŽene” objašnjava za N1 da se ovoj organizaciji često javljaju devojke i žene sa različitim oblicima digitalnog nasilja.

“Nažalost, često nam se javljaju. Nekada su u pitanju preteće i uvredljive poruke, digitalno uhođenje, ali je najčešći oblik neovlašćeno deljenje intimnih fotografija. Imale smo, na primer, slučaj u kojem je bivši partner iz osvete napravio lažni profil svoje bivše devojke na sajtu gde se nude seksualne usluge, ostavljajući njene fotografije i broj telefona, što je dovelo do toga da je bila izložena uznemiravanju i uvredljivim porukama nepoznatih muškaraca”, kazala je naša sagovornica.

Učestalost digitalnog nasilja među mladima, navodi psihološkinja i profesorka Bojana Dinić, raste sa uzrastom, a “pik” je tokom rane adolescencije.

“Učestalost uznemirenosti digitalnim nasiljem kod učenika srednjih škola u Srbiji kreće se u rasponu od 16 do 66 odsto (prosek je oko 33 odsto), a učestalost vršenja nasilja od 6 do 33 odsto (prosek je oko 17 odsto). To je više u odnosu na druge zemlje”, objasnila je ona.

OsnaŽene najveći broj prijava o uznemiravanju preko društvenih mreža dobijaju putem mejla ili Instagrama, a žrtve su, kaže Zdravković, uplašene i nesigurne šta dalje da rade i sa velikim nepoverenjem gledaju na to da li će se situacija razrešiti.

"Mit je da su posledice digitalnog nasilja manje od tradicionalnog”

Iako se digitalno nasilje ne dešava "lice u lice" i nema fizičkih povreda, psihološkinja Dinić naglašava da je mit da su posledice digitalnog nasilja manje nego one koje prouzrokuje "tradicionalno" nasilje.

“Zato jer se digitalno nasilje (najčešće) ne dešava uživo, "licem u lice", te nema opasnosti od fizičkih povreda. Naime, čak i jedan nasilni akt ukoliko je praćen masovnom publikom i masovnim deljenjem jednog sadržaja u kojem se neko vređa, omaložava i slično, može ostaviti posledice po mentalno i fizičko zdravlje”, naglašava sagovornica N1.

U digitalnom nasilju, objašnjava Dinić dalje, publika može biti masovnija, anonimnost onoga ko vrši nasilje se lakše može postići, nasilje se može vršiti 24/7 i žrtva ne mora ni biti onlajn ili imati digitalni uređaj, a trajnost učinjenog akta je veća. Posledice izlaganja nasilju su, što je pokazalo i iskustvo – anksioznost, depresija, osećaj straha i niskog zadovoljstva, usamljenosti i sniženo samopoštovanje ali i glavobolje, nesanice, problemi sa agresijom, zloupotreba alkohola i supstanci...

Javno govorenje žrtvi o digitalnom nasilju je, ističe psihološkinja, važno jer se podiže svest da digitalno nasilje nije bezazleno, niti retko, već ozbiljan problem.

“Na taj način se podstuče prevencija i osnažuju druge žrtve jer shvataju da nisu same, te ih to može motivisati da se obrate za pomoć. Takođe, time se vrši pritisak na institucije i onlajn platforme da unaprede politike zaštite i reagovanja. Razbijanjem tišine šalje se poruka da je odgovornost na počiniocu, a ne na žrtvi, čime se smanjuje osećaj krivice kod žrtava”, objasnila je ona.

"Loša primena zakona - šaka ljudi se bavi hiljadama slučajeva”

Prvi korak u prijavi digitalnog nasilja, navodi Zdravković ispred udruženja OsnaŽene, je, u slučaju maloletnih osoba, razgovor sa roditeljima/starateljima koji se pripremaju za prijavu.

“Važno je da dete oseti podršku i sigurnost, da se objasni da nije krivo za ono što se dogodilo i da zajedno prođemo kroz korake, taj početni razgovor je ključan da bi dete imalo snagu da uđe u proces prijave i da zna da neće ostati sama”, objašnjava sagovornica N1.

Sledeći korak je upućivanje na platforme “Čuvam te” i “Pametno i bezbedno”, ali i policiju tj. Odeljenju za visokotehnološki kriminal.

Ipak, Anino iskustvo u udruženju je pokazalo da su zakonski okviri zaštite dobro definisani, ali da je problem u njihovoj primeni. Jedan od ključnih problema je, ističe ona – hiljade slučajeva, a šaka ljudi koji na njima rade.

“Kapaciteti su ozbiljno nedovoljni, posebno u Odeljenju za visokotehnološki kriminal. Broj slučejva koje oni obrađuju je ogroman, meri se u hiljadama, a broj ljudi koji tamo radi može da stane u jednu manju salu za sastanke. To znači da žrtve, uključujući i decu, moraju da čekaju dok se nasilje nastavlja. Nedopustivo je da se u oblast koja direktno utiče na bezbednost dece i mladih ulaže tako malo, i u kadrove, i u tehniku, i u kontinuiranu obuku”, ukazala je ona.

Njeno iskustvo, objašnjava ona, pokazuje da se značaj digitalnog nasilja, a posebno kada su u pitanju žene, umanjuje.

“Što se tiče ozbiljnosti kojom institucije pristupaju digitalnom nasilju, iskustvo nam pokazuje da se ono i dalje često umanjuje. Očigledan je nedostatak edukacije i senzibilisanosti. I dalje imamo policajce koji ne veruju ženama koje prijave fizičko nasilje, već ih okrivljuju za ono što im se dogodilo. Sećam se primera iz perioda kada je tek uveden zakon o sprečavanju nasilja u porodici, pričao je policajac koji je verovao da su žene lažno prijavljivale nasilje, samo da bi se 'osvetile' muževima, jer su sad konačno imale zakon koji ih štiti, i koji i dan danas veruje u to. Dakle imamo takav stav u vezi sa fizičkim nasiljem, onda nije iznenađujuće što se digitalno nasilje još češće banalizuje komentarima poput 'samo isključi internet'. Takav pristup obeshrabruje žrtve i ostavlja prostor da nasilnici nastave bez posledica”, kaže Zdravković ispred udruženja OsnaŽene.

Koliko često ovakvi slučajevi budu rešeni?

Iako se zahtevi evidentiraju kao “prihvaćeni” ili “rešeni”, navodi Zdravković - nema dovoljno transparentnosti.

“Kada govorimo o maloletnicima, statistika platforme ‘Čuvam te’ na prvi pogled izgleda impresivno, preko 320.000 internо podnetih prijava i više od 420.000 zahteva za postupanje. Međutim, iza tih brojki ne stoji dovoljno transparentnosti. Veliki procenat prijava se vodi kao „prihvaćen“ ili „rešen“, ali javnost nema uvid u to šta „rešeno“ zapravo znači, odnosno da li je počinilac identifikovan i procesuiran ili je predmet samo administrativno zatvoren”, kaže naša sagovornica.

Situacija je, navodi, znatno lošija kada su u pitanju punoletne žrtve.

“Naše iskustvo (OsnaŽene) pokazuje da tužilaštvo češće odbaci prijavu nego što je prihvati, posebno kada se radi o neovlašćenom deljenju intimnih fotografija. Najavljeni zakon o neovlašćenom deljenju intimnih fotografija može doneti pomak, ali trenutno stanje nije ohrabrujuće, kazne su retke, a kada ih ima, one su često preblage”, ističe ona.

Kako sačuvati bezbednost deteta – korisni alati i saveti roditeljima

U slučaju digitalnog nasilja prema maloletnicima, smatra psihološkinja Dinić, važno je da roditelj bude upućen i da aktivno učestvuje u onlajn životu svog deteta, ali ne u vidu špijuniranja i kontrole, nego treba da pruža smernice i strategije koje pomažu deci da rešavaju probleme i konflikte. Takođe, navodi dalje, kada sumnja ili sazna da je njegovo dete žrtva nasilja, roditelj bi najpre trebalo da razgovara sa detetom o tom iskustvu, da bolje shvati šta se dešava.

Postoji i veliki broj korisnih alata koji mogu da pomognu roditeljima da sačuvaju bezbednost deteta, a da ne naruše njegovu privatnost.

“Postoji puno takvih alata, poput Google Family Link, Qustodio (porodična verzija) itrd. Koje omogućavaju praćenje vremena korišćenja aplikacija itd, bez čitanja poruka. Postoje aplikacije na samim uređajima za postavljanje vremenskog ograničenja, blokiranje neprimerenog sadržaja, poput Android Digital Wellbeing. Dakle, ima dosta alata koji roditeljima, a i adolescentima mogu omogućiti bezbednije vreme provedeno na internetu”, navela je Dinić.

Roditelji bi, kaže Zdravković, trebalo da budu digitalno pismeni, da koliko toliko poznaju platforme na kojima njihova deca provode vreme.

“Discord se reklamira kao prostor za gejmere, mesto gde se okupljaju deca kako bi se družili uz igranje igrica, zato i na prvi pogled izgleda bezopasno – ali može biti i mesto na kom se odvija groomovanje (postepeno pridobijanje poverenja deteta radi seksualnog zlostavljanja), seksualno zlostavljanje i različiti oblici maltretiranja. Samo razumevanjem tih okruženja i otvorenom komunikacijom je moguće pružiti stvarnu zaštitu”, objasnila je ona.

Sagovornice N1 su saglasne – o nasilju treba govoriti glasno i jasno, kako bi žtrva znala da nikada nije kriva za nasilje koje je pretrpela.

Majka devojčice koja je žrtva digitalnog nasilja i seksualnog uznemiravanja poručuje roditeljima – pratite aktivnosti svoje dece jer ovakve situacije nisu retke i mogu imati ozbiljne posledice, kao i da ne treba ćutati već prijaviti svaki oblik nasilja.