Mesečeva prašina mogla bi da bude opasna po zdravlje kosmonauta

SciTech 16. jun 202423:48 4 komentara
HelenField/Shutterstock

Mesečeva prašina mogla bi da predstavlja ozbiljnu opasnost za buduće baze na tom zemljinom satelitu, opremu kao i za zdravlje kosmonauta, navodi se u novom istraživanju Filipa Mezgera sa univerziteta Cerntralne Floride u Orlandu, prenosi naučni žurnal Ikarus.

Ističe se da svako spuštanje ili lansiranje svemirskih letelica stvara oblake prašine koja ogromnom brzinom, poput sićušnih projektila, putuje kilometrima površinom Meseca.

Istraživanje ukazuje da bi prašina koja se podiže prilikom sletanja svemirskih letelica mogla da predstavlja mnogo veći problem nego što se pretpostavljalo.

U prilog toj tvrdnji navodi se primer relativno male letelice Apolo 16 čiji su motori, prilikom prizemljenja, podigli čak 24 tone prašine, a te čestice, kaže Mezgera, mogu da lete stotinama hiljada kilometara oko Meseca ogromnom brzinom, jer nema atmosfere koja može da ih uspori.

Mnogo veće oblake prašine podizaće jači motori većih svemirskih letelica, poput novog modela Staršip, tvdri ovaj naučnik i dodaje da je ova prašina drugačija od zemljine, jer se radi o česticama minerala sa veoma oštrim ivicama, što čini da prijanjaju za svaku površinu.

Mesec je milijardama godina bombardovan raznim vrstama objekata i taj proces je uklonio elektrone sa čestica prašine i učinio da se bukvalno lepe za odela kosmonauta, kao i za sve druge površine. Te čestice lako ulaze u nezaštićene delove svemirske opreme, naročito mehaničke zglobove i zglobove svemirskih odela, i prouzrokuju razne vrste kvarova i tehničkih komplikacija.

Tokom poslednjeg boravka ljudi na Mesecu u sklopu misije Apolo 17 odela kosmonauta su u potpunosti bila prekrivena prašinom, koju su sa sobom uneli i u svemirski brod, a ostatci tih oštrih čestica pronađeni su i u plućima članova posade.

Jedno od rešenja tog problema moglo bi biti da se sva svemirska oprema proizvodi od materijala glatkih površina bez otvora i zglobova, kao i da se lansirne i rampe za spuštanje okruže visokim zidovima, kako bi se sprečilo širenje kovitlaca desetina tona čestica prašine sa velikim ubrzanjem.

Roverima i drugoj opremi koja se kreće površinom Meseca biće potrebni specijalni štitnici od prašine, dok će prostorije u kojima obitavaju ljudi morati da budu potpuno odvojeni od skladišta opreme, tvrdi Mezger.

Inače, cela površina zemljinog satelita pokrivena je veoma rastresitim slojem prašine i kamenja različite veličine, čija debljina varira od pet do 10 metara. Taj površinski sloj Meseca sadrži silikon dioksid, aluminijum oksid, magnezijum i titanijum oksid, kao i manje količine soli, kalijuma i cinka.

Koje je tvoje mišljenje o ovome?

Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare