Na Merkuru uočena aurora, i to ne bi bilo čudno da on ima atmosferu

Naime, sonda je u oktobru 2021. na Merkuru merila brzine elektrona i jona i otkrila da se one ubrzavaju. Analiza je pokazala da su ubrzanje uzrokovali auroralni procesi povezani s Merkurovim magnetnim poljem, što je u konačnom proizvelo slabu emisiju X-zraka.

Što je aurora i kako nastaje?

Aurora (polarna svetlost) se na Zemlji pojavljuje kada se električki nabijene čestice, poput onih iz sunčevog vetra, sudaraju s česticama vazduha u atmosferi, prenoseći pritom na njih energiju i uzrokujući njihov sjaj. Na Zemlji magnetsko polje usmeruje te nabijene čestice prema polovima, stoga u polarnoj svetlosti većinom uživaju stanovnici tog područja, piše Science Alert.

Mada se na Merkuru ovaj proces odvija po pomalo drugačijem principu, izgleda da polarnu svetlost možemo naći na svakoj planeti, što ukazuje na to da bi mehanizam iza nastanka aurore mogao biti univerzalan u celom Sunčevom sistemu, uprkos ogromnim razlikama između planeta.

"Imamo direktne dokaze koji snažno podupiru gledište da se energetski elektroni ubrzavaju u Merkurovoj magnetosferi, brzo putuju prema sektorima gde je zora i zatim se izbacuju na linije magnetnog polja na noćnoj strani planeta", navode naučnici koje predvodi astrofizičarka Sae Ajvaza sa Univerziteta u Pizi u Italiji.

Aurora za svaku planetu

Obično su za stvaranje aurore potrebne dve stvari: magnetno polje i atmosfera. Kao što je rečeno, na Zemlji se nabijene čestice ubrzavaju duž linija magnetnog polja do polarnog područja, gde padaju u atmosferu i prilikom interakcije s drugim atomima i molekulima oslobađaju elektromagnetno zračenje, koje mi vidimo kao jako lepu, šarenu predstavu.

Nabijene čestice uglavnom dolaze od Sunčevog vetra, iako Jupiterove snažne aurore uglavnom hrane elektroni s njegovog vulkanskog meseca Ije. Saturn takođe ima aurore koje uzrokuje solarni vetar, kao i Uran. "Voyager 2" je 1989. uočio auroralne karakteristike na Neptunu, ali nakon toga nismo imali naknadnih detekcija, tako da za sada ne možemo odrediti njihovu tačnu prirodu.

Naučnici su smatrali da na Marsu i Veneri neće biti aurora jer im nedostaje globalno magnetno polje, ali obe su planete servirale iznenađenje. Naime, Mars na površini ima "mrlje" magnetizma koje proizvode lokalizovane aurore, a na Veneri polarnu svetlost uzrokuje magnetno polje Sunca.

Merkur nema pravu atmosferu

Merkur ima globalno magnetno polje, ali je prilično slabo. Osim toga, stalno je na udaru snažnih solarnih vetrova i zračenja jer je tako blizu Suncu. Stoga ova planeta nema pravu atmosferu, već retku egzosferu koju podstiču solarni vetar i bombardovanje mikrometeoroida. Ova egzosfera je gravitacijski vezana za planetu, ali previše difuzna da bi se ponašala kao gas.

Zbog toga su naučnici smatrali da na Merkuru verovatno neće pronaći auroru, mada su primetili da na njemu površina povremeno fluorescira u X-zracima. Ali, onda im je i on priredio iznenađenje. Merkur je bez atmosfere i sa slabašnim magnetnim poljem pronašao način da stvori čudne aurore u mineralima koji na površini fluoresciraju X-zračenje.

Istraživanje je objavljeno u časopisu Nature Communications.