Najjasniji pogled na jednu od najređih životinja dubokog okeana (VIDEO)

Od svih neobičnih i čudesnih životinja koje žive u dubokom moru, možda su najprimamljivije one koje se povremeno uhvate kamerama u velikim dubinama, a zatim otplivaju u tamu pre nego što naučnici uspeju da ih dobro osmotre, piše Science Focus.

Mnoge od tih životinja naučnici nikada nisu držali u rukama, uključujući i zagonetnu lignju sa „laktovima“, ogromnim talasastim perajima i pipcima poput dugih, talasastih niti špageta.

Stručnjaci za lignje pažljivo su proučavali dostupne snimke i uglavnom pretpostavljaju da je reč o velikoperajnim lignjama iz porodice Magnapinnidae. Ova grupa je opisana 1998. godine na osnovu nekoliko retkih primeraka larvi lignji.

Niko nikada nije uhvatio odraslu velikoperajnu lignju u mrežu, već samo kamerom.

Odrasli primerci veoma liče na larve, ali dok se ne uhvati konkretan primerak, teško je sa sigurnošću reći da li zaista postoji veza između njih.

Naravno, to ne sprečava naučnike koji proučavaju duboko more da razmišljaju o životu ovih misterioznih lignji.

„Stav sa laktovima“ (dole) predstavlja njihov uobičajeni način hvatanja plena.

One drže svoje krake i pipke podalje od tela, raširene poput nogu pauka, a zatim ih savijaju pod uglom od 90 stepeni. Preostali deo pipaka vuče se kroz vodu, verovatno stvarajući široku mrežu koja pasivno hvata plen.

Snimci iz Tonga rova u jugozapadnom Pacifiku iz 2024. godine prikazali su velikoperajnu lignju kako „hoda“ pipcima po dubokom morskom dnu. Moguće je da je tražila hranu koju bi mogla da zgrabi.

U jednom trenutku izgleda kao da joj se lepljivi pipak zakačio za nešto van kadra. Zatim nekoliko sekundi gotovo komično sve jače vuče dok se konačno ne oslobodi i otpliva dalje.

Ta lignja je snimljena na oko 3.300 metara dubine. Druga je uočena na gotovo duplo većoj dubini, na 6.212 metara u Filipinskom rovu, što je najdublji zabeleženi primerak neke lignje.

Velikoperajna lignja u „stavu sa laktovima“

Njihovi bliski srodnici – dumbo hobotnice, koje plivaju mašući perajima nalik velikim slonovskim ušima – idu još dublje. One su viđene na oko 7.000 metara dubine.

Velikoperajne lignje snimljene su svega desetak puta na različitim mestima širom okeana: kod Brazila i zapadne Afrike, u Meksičkom zalivu, Indijskom okeanu i drugde. Zato je verovatno da je ova porodica široko rasprostranjena i da postoji više vrsta.

Tokom istraživanja u Velikom australijskom zalivu 2015. i 2017. godine, kamere su vučene kroz dubine između 900 i 3.000 metara. Velikoperajne lignje prošle su pored kamera u pet navrata. To je bio prvi put da su viđene u australijskim vodama.

Ove lignje deluju impresivno izbliza na snimcima, sa pipcima višestruko dužim od tela, ali zapravo nisu toliko velike. Tela primeraka snimljenih u Australiji bila su duga između 6 i 15 centimetara, dok su im pipci dostizali najviše oko 1,5 metar.

Ipak, uvek postoji mogućnost da još veće velikoperajne lignje negde vrebaju u ogromnim dubinama okeana, skrivene tik izvan dometa kamere.