Možda je to najmanja planeta u Sunčevom sistemu, ali moguće je da Merkur krije veliku tajnu.
Prema najnovijim istraživanjima naučnika sloj dijamanta ispod Merkurove kore mogao bi biti debeo do 18 km, prema novom istraživanju, piše SkyNews.
Naučnici iz Kine i Belgije koristili su podatke koje je prikupila NASA-in svemirski brod Messenger između 2004. i 2015. kako bi dopunili podacima svoje teorije o strukturi unutrašnjosti planete.
Pročitajte još:
Istraživači smatraju da su dva procesa mogla rezultirati pojavom dijamantskog sloja.
„Prvo je kristalizacija okeana magme, ali ovaj proces je verovatno doprineo formiranju samo veoma tankog dijamantskog sloja na granici jezgro-plašt“, rekao je Olivije Namur, član istraživačkog tima i vanredni profesor na KU Leuven.
„Drugi, i najvažniji, je kristalizacija metalnog jezgra Merkura“, dodao je on.
Kada se planeta formirala pre oko 4,5 milijardi godina, metalno jezgro je bilo potpuno tečno i postepeno se kristalisalo tokom vremena, prema Namuru.
Novo istraživanje, objavljeno 14. juna, sugeriše da se pod ekstremnim pritiskom ugljenik prisutan u omotaču pretvorio u dijamant. Ovaj dijamant je zatim izbio na vrh jezgra, stvarajući sloj između njega i plašta. Da bi testirali teoriju, naučnici su koristili presu velikog obima da bi ponovili pritiske i temperature koji postoje unutar Merkura.
Sintetički materijal magnezijum silikata stavljen je na temperaturu od sedam gigapaskala i zagrejan na 2177C da bi se pokazalo kako bi se minerali promenili u vreme formiranja Merkura i da bi se simuliralo formiranje dijamanta u tim uslovima.
Namur je rekao da bi rezultati mogli da ukažu na razlike između formiranja Merkura i drugih planeta, uključujući Zemlju i Mars.
Naučnici su ranije sugerisali da bi ispod površine Zemlje moglo biti više od kvadriliona tona dijamanata.
Veruje se da su minerali zakopani više od 100 milja ispod površine Zemlje, daleko dublje nego što je bilo koja ljudska bušilica ikada dosegla.
Koje je tvoje mišljenje o ovome?
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare