Naučnici Evropskog centra za fizička istraživanja (CERN) ove nedelje će lansirati 28 kilometara dug Veliki hadronski sudarač (LHC), mašinu koja je pronašla česticu Higsovog bozona.

Ovo će biti prvo lansiranje LHC-a, najvećeg svetskog akceleratora za sudare protonskih čestica, nakon što je ugašen zbog održavanja, koje je dodatno produženo zbog pandemije kovida.

LHC se nalazi ispod granice između Švajcarske i Francuske i sastoji se od skoro 28 kilometara dugog kružnog tunela. To je najveći akcelerator sudara protona, prvi put lansiran 10. septembra 2008. godine.

Ponovno pokretanje sudarača je složen proces, a istraživači u CERN-u uvek imaju pri ruci boce šampanjca ako sve ide po planu.

„Nije samo pritiskanje dugmeta“, rekla je Rende Stirenberg, zadužena za operacije u kontrolnoj sobi, za agenciju Rojters. „Sve se odvija u atmosferi neke napetosti, nervoze“, kažu.

Potencijalni problemi mogu nastati jer se materijali mogu ‘skupiti’ pri nagloj promeni temperature od 300 stepeni, ali i zbog problema u funkcionisanju hiljada magneta koji drže milijarde čestica u čvrstom snopu dok kruže oko tunela.

Stirenberg ističe da sistem mora da funkcioniše u savršenoj harmoniji kao orkestar.

Serija sudara LHC čestica uočenih u CERN-u između 2010. i 2013. pružila je dokaz o postojanju dugo tražene čestice Higsovog bozona, za koju se smatra da je, zajedno sa njenim energetskim poljem, bila presuda za formiranje svemira nakon Velikog praska pre 13,7 milijardi godina.

Higsov bozon je dobio ime po britanskom naučniku Piteru Higsu. Od 1960. godine smatra se da bozon postoji kao deo Higsovog polja. To je hipotetički sveprisutno kvantno polje koje je odgovorno za davanje mase pojedinačnim česticama.

Fizičari koji upravljaju LHC-om fokusirani su na otkrivanje nevidljive i još neotkrivene tamne materije koja čini 84 odsto univerzuma i povezuje galaksije, ali njena priroda je još uvek nepoznata. Ako naučnici budu mogli da otkriju i opišu tamnu materiju, biće to veliko otkriće koje će doprineti razumevanju univerzuma.

„Drastično ćemo povećati broj sudara, a time i verovatnoću novih otkrića“, rekao je Stirenberg i dodao da bi sudar trebalo da funkcioniše do drugog gašenja koje će uslediti od 2025. do 2027. godine.