Revolucionarno otkriće: Naučnici slučajno pronašli "besmrtnu" morsku životinju

Odvojeni delovi njegovog tela ne odumiru kao što bi se očekivalo, već se sami obnavljaju, rastu i ostaju funkcionalni godinama nakon odvajanja od organizma, piše CNN.

Do otkrića je došlo sasvim slučajno. Istraživači su primetili da su delovi cevastih nožica, koje je životinja ostavila pričvršćene za zidove akvarijuma, ostali živi i posle nekoliko meseci. Umesto da propadne, tkivo je nastavilo da zaceljuje, raste i reaguje na spoljne nadražaje.

Da bi proverili o čemu je reč, u laboratorijskim uslovima proučavali su odvojene delove nožica, pipaka i tela morskih krastavaca. Rezultati su ih iznenadili: tkiva su se sama obnavljala, apsorbovala hranljive materije iz morske vode i održavala aktivan imuni sistem, iako nisu imala usta ni sistem za varenje.

Vođa istraživanja Sara Džobson sa Univerziteta Memorijal u Kanadi istakla je da je reč o prvom poznatom slučaju „besmrtnosti tkiva” u prirodnim uslovima. Odvojeni delovi nisu se razvili u nove jedinke, što je poznato kod nekih drugih vrsta morskih krastavaca, već su ostali samostalne, funkcionalne strukture koje nastavljaju da žive.

Razvoj novih terapija za ljude?

Istraživači ih zbog toga od milja nazivaju „zombijima”, jer se nalaze na granici između života i smrti. Tkiva se kreću, reaguju na dodir, stvaraju nove ćelije i ne pokazuju znakove propadanja ni posle više od tri godine.

Otkriće otvara brojna naučna i filozofska pitanja. Zašto bi odvojeni delovi tkiva ulagali energiju u preživljavanje ako ne mogu da se razmnožavaju? Koja je evolutivna prednost takve sposobnosti?

Naučnici veruju da bi ovo istraživanje moglo da ima važnu primenu u medicini. Bolje razumevanje procesa regeneracije, zarastanja rana i starenja moglo bi da pomogne u razvoju novih terapija za ljude.

Tkiva morskog krastavca mogla bi da postanu i vredan model za laboratorijska istraživanja, potencijalno kao alternativa poznatim HeLa ćelijama koje se decenijama koriste u biomedicini.

Potpuno novo otkriće u biologiji

Osim toga, takva tkiva mogla bi da posluže za istraživanje uticaja klimatskih promena, zagađenja i patogena na morske ekosisteme.

Sledeći korak biće analiza DNK kako bi se utvrdilo da li te ćelije uopšte stare tokom deobe.

Stručnjaci koji nisu učestvovali u istraživanju ocenjuju ovo otkriće kao potpuno novo u biologiji. Iako su morske zvezde, morski ježevi i morski krastavci poznati po izuzetnoj sposobnosti regeneracije, do sada nije zabeleženo da odvojeno tkivo može toliko dugo da opstane kao samostalna, funkcionalna celina.

To sugeriše da neka tkiva možda imaju mnogo veću sposobnost samoodržavanja nego što se dosad pretpostavljalo.

Pogledajte i: