Sahranjena s katancem na nozi i gvozdenim srpom preko vrata, Zosija nikada nije trebalo da se vrati iz mrtvih. Arheolozi su, međutim, uspeli da rekonstruišu njen lik i tako joj 400 godina posle smrti vrate ljudskost koju su joj oduzela verovanja u natprirodno.
Sahranjena na neobeleženom groblju u Pienu, u severnoj Poljskoj, mlada žena bila jedna od desetina za koje su njene komšije mislile da su vampirice.
Sada je tim naučnika, uz pomoć DNK analize, 3D štampača i gline za modelovanje, rekonstruisao Zosijino lice, otkrivajući ljudsku priču prekrivenu verovanjima u natprirodno.
“To je stvarno ironično, na neki način”, rekao je švedski arheolog Oskar Nilson.
„Ovi ljudi koji su je sahranili, učinili su sve kako bi sprečili da se vrati iz mrtvih… Mi smo učinili sve što smo mogli da je vratimo u život“, rekao je arheolog.
Zosiju, kako su je nazvali meštani, pronašao je 2022. godine tim arheologa sa Univerziteta Nikola Kopernik u Torunu.
Zosija je imala između 18 i 20 godina kada je umrla, a analiza njene lobanje sugeriše da je patila od zdravstvenog stanja koje izaziva nesvesticu i jake glavobolje, kao i moguće probleme s mentalnim zdravljem, rekao je Nilson.
U vreme kada je živela verovalo se da srp, katanac i određene vrste drveta pronađene na mestu groba poseduju magična svojstva zaštite od vampira.
Zosijin grob je broj 75 na neobeleženom groblju u Pienu. Među ostalim telima pronađenim na tom mestu bilo je dete „vampir“, sahranjeno licem nadole i na sličan način zaključano katancem.
O Zosijinom životu se malo zna, ali Nilson i tim u Pienu kažu da predmeti s kojima je sahranjena upućuju na njeno poreklo iz bogate, verovatno plemićke, porodice.
Evropa 17. veka u kojoj je živela bila je opustošena ratom, što je, sugeriše Nilson, stvorilo klimu straha u kojoj je verovanje u natprirodna čudovišta bilo uobičajeno.
Nilsonova rekonstrukcija lica počela je stvaranjem 3D štampane replike lobanje, pre nego što je postupno gradio slojeve polimerne gline, „mišić po mišić“, kako bi se oblikovalo lice poput realnog.
Pri rekonstrukciji on je koristio strukturu kostiju u kombinaciji s informacijama o polu, dobi, etničkoj pripadnosti i približnoj težini kako bi procenio crte lica.
„Emotivno je gledati lice koje se vraća iz mrtvih, pogotovo kada znate priču o ovoj mladoj devojci“, rekao je Nilson.
On je rekao da želi da Zosiju vrati „kao čoveka, a ne kao čudovište kakva je sahranjena“.
Koje je tvoje mišljenje o ovome?
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare