Naučnici uputili dosad najozbiljnije upozorenje o okeanima

Deseti Kopernikusov izveštaj o stanju okeana (Ocean State Report), objavljen u sredu, temelji se na više od četiri decenije podataka prikupljenih satelitima, plutačama i senzorima kako bi se procenilo stanje svetskih okeana. Donosi „dosad najozbiljnije upozorenje“ o dubokim promenama kroz koje prolaze, piše N1 Zagreb.

„Okean se menja pred našim očima: zagrevanje, porast nivoa mora i degradacija ekosistema međusobno su povezani pokazatelji značajnih i dugoročnih promena“, rekao je Pjer Bahurel, generalni direktor Mercator Ocean Internationala, neprofitne istraživačke organizacije koja je izradila izveštaj.

Uz dugoročne promene utvrđene u izveštaju, ogromni El Ninjo stvara dodatni pritisak. Taj prirodni klimatski obrazac, koji karakterišu temperature vode više od prosečnih duž ekvatora u Tihom okeanu, mogao bi postati najintenzivniji otkad postoje merenja.

Svetski okeani apsorbuju otprilike 90 odsto viška toplote nastalog ljudskim sagorevanjem fosilnih goriva i zagrevaju se „alarmantnom brzinom“, navodi se u izveštaju.

Brzina zagrevanja okeana udvostručila se tokom poslednjih 20 godina, a temperature površine mora dostigle su rekordne vrednosti 2023, 2024. i ponovo 2026. godine.

Prošle godine svetski okeani apsorbovali su dodatnih 23 zetadžula toplotne energije, čime je devetu godinu zaredom postavljen novi rekord, navodi se u izveštaju. Za poređenje, reč je o količini energije koja odgovara eksploziji 12 atomskih bombi poput one bačene na Hirošimu svake sekunde tokom cele godine ili otprilike 40 puta većoj količini energije od one koju je ceo svet potrošio 2025. godine.

Sva ta toplota ima ogromne posledice: podstiče morske toplotne talase, doprinosi snažnijim i razornijim olujama, šteti morskom životu i ubrzava porast nivoa mora, kako zbog topljenja leda, tako i zbog činjenice da toplija voda zauzima veći volumen.

Prosečan globalni nivo mora od 1999. godine raste za otprilike 3,8 milimetara godišnje i ukupno je porastao za gotovo 10 centimetara. Stopa rasta ubrzava se od 2012. godine, što predstavlja pretnju stotinama miliona ljudi koji žive u priobalnim područjima.

Okeani su od 1985. godine postali i oko 17 odsto kiseliji jer apsorbuju sve veće količine ugljen-dioksida.

Neke regije posebno su pogođene promenama koje se događaju kako se svet zagreva. Evropska mora nalaze se pod „intenzivnim pritiskom“, rekla je Karina fon Šukman, jedna od autorki izveštaja i viša savetnica u Mercator Ocean Internationalu.

Sredozemno i Crno more 2024. godine pogodili su rekordni morski toplotni talasi, od kojih su neki trajali duže od 30 dana i podigli temperaturu mora za više od 4,6 stepeni Celzijusa iznad proseka, pokazao je izveštaj.

„To nisu izolovani periodi visokih temperatura. Događaju se u uslovima kontinuiranog zagrevanja okeana koje menja okolnosti u kojima funkcionišu morski ekosistemi“, rekla je Blanka Fernandes-Alvarez, autorka izveštaja i istraživačica na Mediteranskom institutu za napredne studije.