Naučnici veruju da bi ljubičaste planete mogle biti trag vanzemaljskog života koji tražimo

Dok značajan deo „zelenog sveta“ na Zemlji sadrži hlorofil za preživljavanje, bakterije koje uspevaju u uslovima slabog osvetljenja imaju tendenciju da budu obojene u ljubičastu boju kako bi maksimalno iskoristile infracrveno zračenje.
Astrobiolog Ligija Fonseka Koeljo sa američkog Instituta Karl Sagan sa Univerziteta Kornel ističe otpor ljubičastih bakterija, ukazujući na njihovu prilagodljivost različitim uslovima i sugerišući da bi one mogle još optimalnije da rastu pod sjajem crvenog sunca.

"Ljubičaste bakterije mogu da napreduju u širokom spektru uslova... crveno sunce bi im moglo pružiti najpovoljnije uslove za fotosintezu", ističe Fonseka Koeljo.

Crveni patuljci preovlađuju u našoj galaksiji

Naša galaksija, Mlečni put, ne vrvi od zvezda sličnih našem suncu, već od mnoštva sićušnih, hladnijih crvenih patuljaka. Ove zvezde, koje emituju manje toplote i svetlosti, osporavaju tradicionalne pretpostavke o potencijalu za život van našeg Sunčevog sistema.

Zbog toga, Institut Karl Sagan kreće u višestruko istraživanje, nastojeći da katalogizuje zamislive oblike života i uoči njihovu vidljivost na udaljenim egzoplanetama.

Na Zemlji, hlorofil dominira kao primarni pigment koji olakšava fotosintezu, osobinu nasleđenu iz simbiotske veze između biljaka i cijanobakterija. Ovo drevno partnerstvo, izoštreno kroz evolucione periode, naglašava međusobnu povezanost životnih oblika i izuzetnu prilagodljivost bioloških sistema.

Istraživanje spektra boja vanzemaljskog života

Vođeni imperativom da otkriju spektar potencijalnog vanzemaljskog života, Koeljo i njene kolege su se upustile u preciznu studiju više od dvadeset vrsta bakterija, od kojih svaka koristi svetlosnu energiju kroz niz karotenoidnih pigmenata.

Ove bakterije, koje rastu u različitim svetlosnim uslovima, stvaraju živopisnu paletu nijansi, od vatreno narandžaste do tamno braon, gurajući maštu dalje od konvencionalnih zelenih pejzaža. Njihovo istraživanje objavljeno je u časopisu Monthli Notices of the Roial Astronomical Societi: Letters.

Ipak, usred ove raznolikosti, pojavljuje se zajednička nit: duboka prilagodljivost životnih oblika njihovom okruženju. Baš kao što se Zemljini ekosistemi zamagljuju u mozaik sjajnog zelenila, mogućnost vanzemaljskih biosfera sa hladnijim nijansama nudi primamljiv uvid u raznobojni mozaik potencijalnog života izvan našeg sveta.

Mi samo otvaramo oči za ove fascinantne svetove oko nas... Ljubičaste bakterije mogu da prežive i napreduju u tako različitim uslovima da je lako zamisliti da bi na mnogo različitih svetova ljubičasta mogla biti samo nova zelena, kaže Liza Kalteneger, astrobiolog i direktor Instituta Karl Sagan.