Naučnici zabrinuti da bi mala promena mogla da preokrene ravnotežu na kraju sveta

Iako je na Antarktiku vrhunac leta, okean oko istraživačke stanice Rotera ima -1 stepen Celzijusa.

Kao jedan od najproduktivnijih okeana na planeti pun je mikroskopskih biljnih i životinjskih planktona, uz to je i mutan, piše Tom Klark za Sky News.

„Možete da vidite velike morske zvezde sa 40 krakova, koje se nigde drugde ne mogu videti, su mi omiljene“, rekla je Pati Glaz, morski biolog iz ronilačkog tima Britanskog antarktičkog istraživanja (BAS).

Za njenog ronilačkog partnera, morskog biologa BAS-a Meta Bela, „polarni gigantizam“ je ono što ga pokreće.

To je fenomen, strpljivo objašnjava, da vrste koje su specifične za hladne polarne okeane narastu mnogo veće od svojih rođaka u toplijim vodama.

Što je voda hladnija, to više kiseonika može da prenese i to više životinja može da se održi, prenosi Net.hr.

„Pošto je hladno, biologija je veoma drugačija“, rekao je profesor Lojd Pek, koji vodi istraživanje morske biologije u BAS-u.

Život životinja na Antarktiku

Na Antarktiku koji se brzo zagreva, to nije nužno dobra stvar. Životinje ovde žive dugo, delom zato što sporo rastu i razmnožavaju se.

Antarktičkoj morskoj zvezdi može da treba stotinu dana za razmnožavanje, u poređenju sa nekoliko nedelja kod njenih rođaka u Velikoj Britaniji. Zagrejte stvari za samo jedan stepen ili nešto više i njihove se larve izlegu ranije, recimo zimi, kada nema hrane i nema svetla.

„Zaista smo zabrinuti da bi mnoge vrste mogle da propadnu jer se vreme njihovih ciklusa menja na veoma štetan način, i to zbog male količine toplote“, rekao je profesor Pek.

Ključna snaga njihovog istraživanja ronjenjem je u tome što već skoro 30 godina proučavaju ista mesta na morskom dnu.

To je važno ako želite da procenite pobednike i gubitnike u ekosistemu koji je već u proseku blizu stepen topliji nego kada su istraživanja ovde počela. Ali ronjenje na Antarktiku nije bez komplikacija.

Uz specijalizovana suva odela i veoma debele rukavice, pre nego što ronioci uđu, posmatrači na površini proveravaju da li ima divljih životinja.

Morski leopardi, predatori uobičajeni u ovim vodama, više vole pingvine. Ali njihove čeljusti su dovoljno snažne da zgrabe foku ili ronioca slične veličine.

Posle kobnog susreta 2003. godine, ronjenje se prekida čim se uoče morski leopardi ili radoznali kitovi ubice. Nakon 20 minuta ronjenja, ronioci se vraćaju iznenađujuće topli i veseli. Nose uzorke divljih životinja koje će poneti u svoj laboratorijski akvarijum.

Za šta su zainteresovani istraživači?

Zagrevanje na Antarktiku kod istraživača stvara osećaj hitnosti. Ne zanimaju ih samo odgovori na pitanje kako se morski ekosistemi nose sa klimatskim promenama.

Žele da koriste nove tehnike kako bi razumeli biologiju ispod nule. Nešto o čemu nauka na ćelijskom i molekularnom nivou praktično ništa ne zna.

„Ako uzmete ćelije životinja koje žive na toplijim temperaturama i ohladite ih na nula stepeni, one ne funkcionišu“, rekao je profesor Pek.

Biolozi sumnjaju da je u igri mnogo faktora. Ali jedan posebno zanimljiv je način na koji se proteini savijaju i lepe.

Ohladite životinju koja živi u toplim vodama i njeni proteini će se lepiti. Problem koji je evolucija očigledno rešila kako bi omogućila život u ledenim okeanima.

„Razumevanje zašto naše životinje nemaju problem sa lepljenjem proteina rasvetliće te mehanizme“, rekao je profesor Pek.

I mogli bi da se pokažu veoma korisnim u medicini. Bolesti poput Alchajmerove bolesti i Creutzfeldt-Jakobove bolesti uzrokovane su abnormalnim lepljenjem proteina u mozgu.

Starenje kod ljudi

Spor, ali zdrav rast u okruženju sa visokim udelom kiseonika mogao bi takođe da rasvetli molekularnu osnovu starenja kod ljudi.

Njegov tim je upravo započeo novu saradnju sa Centrom za inženjerstvo i biologiju kako bi razvili mikroskope sposobne za rad na temperaturama ispod nule, da bi prvi put istražili biologiju ispod nule.

Postoje i drugi razlozi za optimizam. Kitovi, nekada redak prizor u Rotheri, sada su svuda oko nas. U zalivu ih ima najmanje 30, moguće i 40 grbavih kitova, što je novi rekord.

Populacije se oporavljaju nakon zabrane kitolova pre 40 godina. Povlačenje morskog leda takođe je omogućilo kitovima da ovde plivaju prvi put u hiljadama godina. Važno je kako okeanski ekosistemi reaguju na zagrevanje.

U prošlosti su apsorbovali toliko ugljenika iz atmosfere da su pomogli u najavi ledenih doba nakon perioda u geološkom vremenu kada je Antarktik bio još topliji nego danas.

Fosilizovane palme na kontinentu govore o toj činjenici koju često ističu oni koji su skeptični prema klimatskim promenama. Ali čini se da se Antarktik zagreva mnogo brže nego u prošlim eonima – tempom sa kojim se njegova spora, hladna biologija teško može nositi.