Nekada Fejsbuk bebe danas TikTok tinejdžeri: Deljenje života na mrežama

Ne tako davno, kada je došlo digitalno doba u vidu društvenih mreža, prvo kroz Fejsbuk, gotovo da nije bilo osobe koja svoj foto-album nije prenela na internet. Današnje generacije stasavale su, veći deo nesvesno, uz objavljivanje njihovih slika od strane mame i tate. I period koji bi rado sakrili video je internet svetlost dana, onaj rano adolescentski, začetak tinejdžerskih godina. Za ovaj manir postojao je čak i termin "sharenting" (izvedenica od engleske reči parenting - roditeljstvo i sharing - deljenje)

Rad koji su napisali stručnjaci za razvoj dece definiše "deljenje" kao „praksu da roditelji, staratelji ili rođaci dele informacije o svojoj deci (maloletnoj) onlajn“. Ogromnih 80 procenata dece u Americi bilo je prisutno na mreži pre nego što su napunili dve godine, prema studiji kompanije AVG koja se bavi bezbednošću na internetu iz 2010. godine, a koju je preneo CNET.

Prisustvo slika beba na vestima je naizgled bilo toliko rasprostranjeno da je 2013. stvorena ekstenzija pretraživača pod nazivom UnBaby da automatski detektuje slike beba i zamenjuje ih drugim, uključujući i mačke.

Danas, kada je Fejsbuk napunio 20 godina (4. februara), bebe koje su nekada opsedale tu platformu danas je skoro uopšte ne koriste, tačnije prema studiji iz 2022. godine oni su svakodnevno provodili skoro dva sata na TikToku, u poređenju sa samo jednim minutom na Fejsbuku i 16 minuta na Instagramu.

Poniranje raspona pažnje

Mnogi "Fejsbuk roditelji" u međuvremenu su odustali od te mreže, a ni deca nisu voljna da budu tamo gde su im roditelji, odnosno stariji ljudi, kako mlađi percipiraju, gotovo gerentološki tu plartformu. Fejsbuk je bio, ostao platforma za milenijalce i bejbi bumere, dok je TikTok više za mlađu publiku, poznat po svom naglasku na autentičnim i kratkim video snimcima, a ne onima koji su orijentisani na prodaju. Taj trend je svuda vidljiv, novinski članci su sve kraći i govore vam koliko vremena će vam trebati da ih pročitate, kao neki vid pravdanja.

Glorija Mark, istraživač koji se bavi pažnjom na kalifornijskom univerzitetu u Irvajnu, autorka knjige „Raspon pažnje: revolucionarni način za vraćanje ravnoteže, sreće i produktivnosti“ u intervju na Jutjubu navela je da "postoje naučni dokazi da je raspon pažnje sve kraći".

„Počeli smo da proučavamo dužinu raspona pažnje pre više od 20 godina. Ljude bismo pratili štopericom, i svaki put kada bi skrenuli pažnju gledajući ekran, pritisnuli bismo stop. Godine 2003. otkrili smo da je raspon pažnje u proseku bio oko dva i po minuta,a poslednjih pet, šest godina u proseku 47 sekundi".

TikTok - gigant brze zabave i sve što nije uspon je pad

Oni koji se smatraju generacijom Z u velikoj meri prednost daju TikToku u odnosu na druge mreže. Ta platforma je pretekla Jutjub, Instagram i Snepčet, prema prošlogodišnjoj studiji istraživačke firme IPulse.

TikTok je čak pretekao onlajn giganta Gugl 2021. godine kao najpopularniji veb sajt godine, prema kompaniji za internet bezbednost Cloudflare.

TikTok je trenutno jedna od najpopularnijih društvenih platformi sa više od 1,7 milijardi korisnika. Očekuje se da će sve više rasti u narednim godinama i dostići 2.249 milijardi korisnika do 2027. prema sajtu Statista.

TikTok je proglašen drugom aplikacijom za društvene medije koja je prešla 3 milijarde preuzimanja svih vremena (to znači da je toliko puta skinuta aplikacija, dok status korisnika podrazumeva otvaranje naloga).

TikTok ima stopu angažovanja od 17,96 za mikro (korisnike sa manje od 15.000 pratilaca) što je mnogo više u poređenju sa Instagramom, 3,86% i Jutjubom, 1,63%.

Ipak, kao i druge društvene mreže i TikTok će u nekom momentu doživeti svoj pad, jer u krajnjoj liniji ljudima će pažnja nastaviti da opada sudeći po istraživanjima, a vrlo je verovatno da će se pojaviti neka druga adiktivna platforma koja će za manje vremena ispuniti trenutne želje ljudi koji je prate. Za ovu tvrdnju postoje i egzaktni dokazi.

Uprkos činjenici da je TikTok zabeležio značajan rast popularnosti u poslednjih nekoliko godina, studija koju je sproveo CivicScience ukazala je na "strmoglavi pad" ove aplikacije od strane mlađih generacija (generacije Z, 18-24 godine) u periodu između avgusta 2022. i juna 2023. Zemlja koja je zabeležila najveći pad bila je Finska (27%).

Sporan uticaj društvenih mreža

Drugi problem su algoritamske preporuke TikToka koje mogu da izlože korisnike, mahom tinejdžere, neprikladnom sadržaju ili potencijalnim rizicima privatnosti na osnovu njihove istorije pregledanja i interakcija na platformi.

Ipak, mnogi mladi ostaju otvoreni da dele svoje živote na mreži jer u velikoj meri razumeju bezbednosne rizike digitalnog života, kao što su uostalom te rizike prihvatali i roditelji te iste dece postavljajući njihove slike.

Iako se tema uticaja društvenih mreža analizira i demistifikuje svakodnevno, njihov sveopšti uticaj, šta je laž a šta istina, i dr, one ipak imaju posledice po mentalno zdravlje mladih, o čemu svedoči i interno istraživanje kompanije Meta, koje ukazuje da "njihove mreže čine sliku o sopstvenom telu lošijom svakoj trećoj tinejdžerki, izazivajući depresiju i anksioznost".

Pitanje bezbednosti je jedna od crvenih lampica, i upravo zbog želje da progura nove zakone o bezbednosti dece na mrežama, Senatski odbor za pravosuđe pozvao je početkom februara pet tehnoloških izvršnih direktora da svedoče pred Kongresom, Lindu Jakarino iz Eksa, Šu Ži Čua iz Tik Toka, Ivana Špigela iz Snepa, Marka Zakerberga iz Mete i Džejsona Sitrona iz Diskorda da daju odgovore na temu „Velike tehnologije i kriza seksualne eksploatacije dece na mrežama.”

Senator Džoš Houli izneo je tada podatak Marku Zakerbergu, inače plod interne analitike kompanije Meta, da je u periodu od 7 dana, 24% korisnika Instagrama između 13 i 15 godina bilo izloženo neželjenim seksualnim napadima, 37% se susrelo sa golotinjom, a 17% se susrelo sa sadržajem o samopovređivanju“.

U 2021. godini uzbunjivačica i bivša menadžerka na Fejsbuku, Frensis Haugen objavila je na hiljade internih dokumenata koji su detaljno opisali kako je ta kompanija znala da su njene aplikacije pomogle širenju sadržaja koji izazivaju podele i štete mentalnom zdravlju nekih mladih korisnika.

Sve više ljudi glasno je po pitanju privatnosti i zloupotreba dece na internetu.

Postoje i predlozi zakona koji imaju za cilj da obezbede da deca koja su u velikoj meri zastupljena u onlajn sadržajima uticajnih ljudi imaju pravo na finansijsku nadoknadu, kao i pravo da zadrže svoju privatnost. Predlog zakona je zamisao Krisa Makartija, studenta Univerziteta u Vašingtonu, koji je inspirisan slučajem Hakslija Staufera iz 2020. godine, mališana sa posebnim potrebama koje su iz Kine usvojili porodični vlogeri Majka i Džejms Staufer.

Taj par je napravio i unovčio obimni sadržaj o Haksliju i njegovom usvajanju, pre nego što su od njega odustali jer su shvatili da nisu opremljeni da se brinu o njemu, ili na njemu više nisu mogli da zarađuju.

Na saslušanju u američkom Senatu nije bilo prijatno prvom čoveku TikToka Šu Ži Čuu, između ostalog jer je ova kompanija u vlasništvu kineske kompanije ByteDance, pa je u nekim momentima razgovor više delovao kao isleđivanje.
Iako su pokušaji da se zabrani TikTok prošle godine propali, postoji stvarna zabrinutost zbog politike skladištenja podataka i uticaja kineske vlade na njegovo moderiranje. Morao je da odgovara na pitanje čiji je državljanin, Singapura ili Kine, ima li veze sa komunističkom partijom, kao i da li je aplicirao za američko državljanstvo.

Koliko će sve navedeno uticati na TikTok ostaje nam da vidimo, ali ono što je sigurno je da je ta mreža pod budnim okom javnosti.