Neobične stvari koje mogu da uspore vaš Wi-Fi

Aleks Hils jedan je od pionira bežičnog interneta. Još 1993. godine, kao profesor na Univerzitetu Karnegi Melon u SAD, predvodio je tim koji je izgradio jednu od prvih velikih Wi-Fi mreža na svetu, piše BBC.

Svoje iskustvo opisao je u knjizi Wi-Fi and the Bad Boys of Radio. Naziv "Loši momci radija" ne odnosi se na njegove kolege, već na sve objekte i pojave koje ometaju stabilan rad Wi-Fi mreže.

I vaš dom verovatno krije brojne "loše momke" koji usporavaju internet. Neki su očekivani, poput debelih zidova, dok su drugi prilično neobični.

Prepoznavanje ovih prepreka može pomoći da poboljšate vezu, ali i da drugačije gledate na jednu od najvažnijih tehnologija svakodnevice.

Mikrotalasna pećnica

Punih 17 godina misteriozni radio-signali zbunjivali su astronome u Australiji. Pominjale su se solarne oluje, a neki su čak sumnjali i na vanzemaljce. Na kraju se ispostavilo da je uzrok bio mnogo prozaičniji – kancelarijska mikrotalasna pećnica koja se uključivala u vreme ručka.

Mikrotalasne pećnice ne mogu da ometaju samo radio-teleskope već i kućni Wi-Fi.

Wi-Fi, kao i većina bežičnih komunikacija, prenosi podatke putem radio-talasa. Većina radio-frekvencija rezervisana je za posebne namene, poput avio-saobraćaja, policije ili radio-stanica, dok su neke ostavljene za slobodnu upotrebu.

Jedna od njih je frekvencija od 2,4 gigaherca (GHz), koju koriste mnoge Wi-Fi mreže i Bluetooth uređaji. Zanimljivo je da upravo na toj frekvenciji radi i većina mikrotalasnih pećnica.

Iako su pećnice zaštićene kako zračenje ne bi izlazilo napolje, stari ili oštećeni uređaji mogu da propuštaju signal. Problem može nastati i ako otvorite vrata pre nego što pećnica završi rad.

"To je jedan od najčešće pominjanih izvora smetnji", kaže Hils.

Slične smetnje mogu izazvati i fluorescentna rasveta ili sistemi za paljenje motora u automobilima.

Danas su mikrotalasne pećnice bolje zaštićene, a moderni Wi-Fi često koristi frekvenciju od 5 GHz, pa su problemi ređi. Ipak, ako imate stariji ruter ili stariju pećnicu, zagrevanje ručka može nakratko usporiti internet.

Akvarijum

Ako u kući imate akvarijum, i on može biti prepreka za Wi-Fi signal.

"Radio-signal prirodno slabi kako raste udaljenost. Ali ponekad prolazi kroz predmet koji ga dodatno oslabi. To nazivamo zasenjenjem", objašnjava Hils.

Voda nije prijatelj Wi-Fi mreže. Molekuli vode mogu da apsorbuju deo energije radio-talasa, pa akvarijum između rutera i uređaja može stvoriti zonu bez signala.

Hils kaže da je upravo zasenjenje najveći problem u kućnim Wi-Fi mrežama, i to ne samo zbog akvarijuma.

Radio-talasi relativno lako prolaze kroz drvo ili gipsane zidove, ali mnogo teže kroz ciglu ili beton.

"Zamislite pravu liniju između rutera i uređaja koji koristite. Signal može da se odbije od zidova i pronađe drugi put, ali što je više prepreka, to je veća šansa da oslabi", kaže Hils.

Kraća udaljenost između rutera i uređaja takođe poboljšava kvalitet veze. Zato stručnjaci preporučuju da ruter bude postavljen što bliže centru doma i na što višem mestu.

Ako to nije dovoljno, mogu pomoći Wi-Fi repetitor ili takozvana mesh mreža, koja pomoću više manjih uređaja ravnomernije raspoređuje signal po prostoru.

Ogledala

Još jedan čest uzrok problema je refleksija.

Radio-talasi su oblik elektromagnetnog zračenja, baš kao i svetlost. Kao što se svetlost odbija od ogledala, tako se može odbijati i Wi-Fi signal.

Problem mogu predstavljati ogledala, veliki televizori ili drugi ravni i reflektujući predmeti. Sličan efekat mogu imati i zidovi koji u sebi sadrže metalne elemente.

Ako u domu imate mesto na kojem signal redovno nestaje, razmislite da li se između vas i rutera nalazi veliko ogledalo ili televizor koji odbija signal.

Pomeranje takvih predmeta može pomoći, a ako to nije moguće, problem se često rešava pomoću Wi-Fi repetitora.

Zima i loše vreme

Kiša uglavnom neće uticati na kućni Wi-Fi, osim ako internet dolazi iz druge zgrade preko otvorenog prostora. Međutim, kada vremenske prilike postanu ekstremne, problemi su mogući.

Sneg može da ošteti infrastrukturu, bilo zbog veoma niskih temperatura koje utiču na kablove ili zato što se nagomila na satelitskoj anteni i blokira signal.

Visoke temperature takođe mogu izazvati smetnje. Čak i kada vreme nije direktan uzrok, mreža može usporiti ako svi ukućani istovremeno gledaju video-sadržaje ili koriste internet.

To znači da klimatske promene mogu indirektno uticati i na kvalitet internet veze. Stručnjaci zato smatraju da, osim brige o životnoj sredini, treba podsticati telekomunikacione kompanije i lokalne vlasti da unapređuju infrastrukturu.

Sneg može da zatrpa i satelitsku antenu

Aleks Hils danas živi na Aljasci, gde je veliki deo karijere posvetio povezivanju udaljenih gradova i sela na internet.

Satelitski internet znatno je olakšao taj posao, ali i on ima svoje "loše momke".

"Kada mećava zatrpa satelitsku antenu snegom, ponekad vam ne preostaje ništa drugo nego da uzmete lopatu", kaže Hils.