Neobični saveznici naučnika - ajkule pomažu u prognoziranju uragana

Istraživači Univerziteta Delaver biraju ajkule koje mogu da prikupe merenja najkorisnija za istraživanje uragana, a prednost daju vrstama koje dovoljno često izlaze na površinu kako bi njihovi uređaji mogli da šalju podatke satelitima.

Od ajkule ubice iz filma „Ajkula“ do predatora koje tornada razbacuju u filmovima iz serijala „Sharknado“, filmovi već dugo prikazuju ajkule kao jedan od simbola letnjeg straha.

Međutim, kada ajkula danas pliva vodama kod istočne obale Sjedinjenih Država, možda ne lovi samo plen. Možda istovremeno prikuplja podatke koji naučnicima pomažu da procene potencijalni intenzitet uragana pre nego što stigne do kopna.

Istraživači Univerziteta Delaver ispituju mogu li ajkule da služe kao pokretni posmatrači okeana koji gotovo u realnom vremenu prikupljaju podatke, noseći senzore koji mere uslove u okeanu kako bi se unapredili okeanografski, atmosferski i klimatski modeli, piše agencija Reuters.

Ti CTD uređaji su mali elektronski senzori koji mere električnu provodljivost okeanske vode - parametar usko povezan sa salinitetom - kao i temperaturu i dubinu, dok morske životinje na koje su pričvršćeni plivaju i zaranjaju.

"Senzore koje nose životinje okeanografi već godinama uspešno koriste, naročito na morskim slonovima u polarnim oblastima gde su naučna posmatranja retka“, rekao je Aron Karlajl, glavni istraživač i profesor na Fakultetu za nauku o moru i pomorsku politiku Univerziteta Delaver.

Ajkule pružaju novu priliku za ovakva istraživanja zato što su brojne, široko rasprostranjene i lakše dostupne od mnogih zaštićenih morskih sisara, rekao je Karlajl.

Do sada se označavanje ajkula uglavnom koristilo samo za praćenje njihovog kretanja i staništa koja koriste.

Istraživači Univerziteta Delaver biraju ajkule koje mogu da prikupe merenja najkorisnija za istraživanje uragana, a prednost daju vrstama koje dovoljno često izlaze na površinu kako bi njihovi uređaji mogli da šalju podatke satelitima.

Ranije analize pokazale su da su kratkoperajna mako ajkula, plava ajkula, glatka ajkula čekićara i mlade velike bele ajkule dobri kandidati za takva istraživanja u severnom Atlantiku, prenosi Rojters.

"Najviše nas zanima količina toplote u gornjem sloju okeana, koji je poznat kao mešoviti sloj“, rekao je Karlajl i dodao da je to deo vodenog stuba koji zaista utiče na intenzitet uragana - što je mešoviti sloj topliji, uragan je snažniji - jer upravo on sadrži toplotu koja hrani uragane.

Postavljanje oznaka počinje početkom maja, kada izrazito migratorne vrste iz svojih zimskih staništa u udaljenijim delovima Atlantika dolaze bliže obali, rekla je Kerolajn Vjernicki, doktorantkinja morskih nauka na Univerzitetu Delaver.

Istraživači se istraživačkim brodom udalje 50 do 65 kilometara od obale, postave mamce na udice i čekaju, obično dva do tri sata, da ajkula zagrize, rekla je Vjernicki.

"Oznake se pričvršćuju na leđno peraje. Zatim, svaki put kada ajkula pliva uz površinu, uređaj može da uspostavi vezu i pošalje podatke mreži satelitskih prijemnika u orbiti“, rekao je Karlajl.

"Kao ekipa u boksu"

Sam proces označavanja funkcioniše „kao ekipa u boksu“ tokom automobilske trke, rekao je Karlajl, i obično traje manje od pet minuta.

Označavanje se sprovodi pod institucionalnim nadzorom za dobrobit životinja kako bi uticaj na ajkule bio što manji. Oznake se pričvršćuju materijalima koji su napravljeni tako da vremenom korodiraju i otpadnu. Svaka životinja prolazi i zdravstveni pregled pre puštanja, jer ajkula koja je pod stresom ili povređena možda se neće ponašati prirodno, što bi moglo da utiče na pouzdanost podataka, rekao je Karlajl.

Vjernicki je „apsurdno dramatične“ prikaze ajkula u popularnoj kulturi uporedila sa mnogo mirnijom stvarnošću - daleko manje dramatičnom od džinovske velike bele ajkule koja je terorisala izmišljeno ostrvo Amiti u filmskom hitu „Ajkula“ iz 1975. godine.

"Više je kao Bob iz računovodstva, koji se prijavi na posao, pošalje dnevne podatke o temperaturi i onda nastavi svojim putem“, rekla je Vjernicki.

Projekat je takođe daleko od neozbiljnog filmskog serijala „Sharknado“.

"Još ne ubacujemo ajkule u vodene pijavice i ne vadimo ih iz njih“, našalila se Vjernicki, dodajući da ajkule mogu biti „veoma zabavne“, piše Rojters.

Ako projekat uspe, podaci koje prikupe ajkule mogli bi da pomognu u poboljšanju prognoza jačine uragana dok se približavaju istočnoj obali Sjedinjenih Država. Informacije bi mogle zajednicama od Severne Karoline do Masačusetsa da pruže pouzdanije podatke i pomognu im da povećaju otpornost obalnih područja na sve snažnije oluje, rekla je Vjernicki.

Većina ljudi nikada neće sresti ajkulu u divljini, rekao je Karlajl, ali ih mnogi poznaju kroz zastrašujuće stereotipe.

U stvarnosti, rekao je Karlajl, "to su neverovatne životinje savršeno prilagođene okeanu i od njih možemo mnogo da naučimo. Ako možemo da pokažemo da ajkule mogu da pomažu ljudima, svi su na dobitku“.