Nismo jedinstveni po higijenskim navikama - šimpanze koriste lišće za brisanje zadnjice i čišćenje nakon seksa

Istraživanje Univerziteta Oksford nije prvo koje pokazuje da velike čovekolike majmune vode računa o sebi, piše Gardijan.

Naučnici su ranije otkrili da šimpanze koriste insekte za lečenje sopstvenih rana i rana drugih, dok su orangutani posmatrani kako leče rane smolom i sažvakanim lišćem biljaka poznatih po lekovitim svojstvima.

Međutim, istraživači kažu da njihova studija donosi nove uvide u ovakvo ponašanje kod šimpanzi, otkrivajući da i one nanose sažvakani biljni materijal na rane, i sugeriše da je zdravstvena briga među ovim primatima možda rasprostranjenija nego što se ranije mislilo.

„Mi ljudi volimo da mislimo da smo jedinstveni na mnogo različitih načina. I mislim da smo dugo verovali da je zdravstvena nega jedan od tih načina na koje se razlikujemo“, rekla je dr Elodi Frejman, jedna od autorki studije.

Ali, dodala je, studije uključujući i ovu novu pokazuju da životinje u divljini znaju kako da se brinu o sebi – i kako da te veštine primene na druge – kada su bolesne ili povređene.

To, dodaje Frejmann, ne implicira samo na poreklo modernih ljudskih zdravstvenih sistema, već i na često diskutovanu ideju da ne-ljudske životinje mogu pokazivati empatiju ili altruizam.

„Mislim da što više pronalazimo primera životinja koje pomažu jedne drugima bez neposredne koristi za sebe, to više skupljamo dokaze da to nije nešto što je isključivo ljudska osobina“, rekla je ona.

U časopisu Frontiers in Ecology and Evolution, Frejman i kolege izveštavaju kako su proučavali zajednice šimpanzi Sonso i Waibira u Budongo šumi u Ugandi.

Tim je kombinovao nova zapažanja tokom četvoromesečnog perioda za svaku zajednicu sa podacima o Sonso zajednici prikupljanim tokom tri decenije.

Podaci su otkrili da su šimpanze obično zadobijale rane u međusobnim borbama ili od zamki, pri čemu je tim identifikovao 23 slučaja samopomoći kod rana u obe zajednice – u rasponu od lizanja rana, tapkanja lišćem i pritiskanja prstima, do nanošenja sažvakanog lišća.

„Neke biljke koje šimpanze izgleda ciljano koriste za nanošenje na rane imaju poznata svojstva u lečenju rana, kao i bioaktivna svojstva koja pomažu zarastanju ili štite od infekcija“, rekla je Freymann, iako je dodala da nije jasno da li su šimpanze svesne tih svojstava.

Šimpanze su se takođe bavile drugim oblicima samonege, poput korišćenja lišća za brisanje genitalija nakon seksa – ili zadnjice nakon nužde – kao i uklanjanja zamki sa sebe.

Tim je takođe otkrio primere šimpanzi iz Sonso zajednice koje pomažu jedne drugima – čak i kada nisu u srodstvu – kroz radnje kao što su uklanjanje zamke, nega rana, i – u jednom slučaju – brisanje penisa drugog šimpanze nakon seksa.

Dr Kerolin Šupli iz nemačkog Instituta Maks Plank za ponašanje životinja, koja nije učestvovala u istraživanju, rekla je da je studija vredna i informativna i da će pomoći budućim istraživačima da identifikuju ključna ponašanja na terenu.

Šupli je takođe istakla da postojanje ovakvog ponašanja kod šimpanzi ima implikacije na poreklo zdravstvene nege kod ljudi.

„Mislim da to svakako znači da su kognitivne sposobnosti koje su potrebne za ovakvo ponašanje zajedničke ljudima i šimpanzama“, rekla je ona. „I vrlo je verovatno da su naši zajednički preci već posedovali te sposobnosti.“