Kako su živeli junaci Čegarske bitke, kako su izgledali, od čega su bolovali, šta su jeli biće poznato kada se i ako se završi projekat antropološke analize, rekonstrukcije lica i na kraju digitalizacije svih uzidanih lobanja junaka Ćele-kule. S tim ciljem pokrenuta je i donatorska kampanja kako bi se prikuplla nedostajuća sredstva.

Ovaj poseban kulturno-istorijski projekat je ideja doktorke fizičke antropologije Nataše Šarkić i Milana Simonovića, politikologa iz organizacije Društvo za akademski razvoj iz Beograda.

Oni su deleći fascinaciju prema Ćele kuli, ali i istoriji, arheologiji i grobljima došli na ideju da urade facijalnu rekonstrukciju i „ožive“ likove iz naše istorije. Osim njih dvoje, tim čini i profesor Kavali (Cavalli) doktor radiologije sa Medicinskog fakulteta u Trstu sa kojim Šarkić sarađuje dugi niz godina i koji je zadužen za facijalnu rekonstrukciju.

Samožrtvovanje
Ćele-kula je jedinstveni istorijski spomenik ne samo u Srbiji nego i svetu, čuva sećanje na junake iz Bitke na Čegru, jende od najvažnijih tokom Prvog srpskog ustanka. Iako su brojno nadmoćniji Turci pobedili u bici, ostala je upamćena po junaštvu i žrtvovanju srpskih branilaca. Predvođeni vojvodom Stevanom Sinđelićem kada ustanici iše nisu mogli da zaustave napade višestruko brojnijih Turaka rešili da žrtvuju zapalivši barutanu. Na Čegru je posle boja, ostalo oko 3.000 srpskih branilaca i duplo više turskih vojnika.

„Čitav naš život je zapisan u kostima – pol, godine, ishrana, navike, fizičke aktivnosti, bolesti, povrede. Jednostavno, telo pamti sve! Naravno, u ovom slučaju smo uskraćeni za informacije vezane za postkranijalni skelet. Ipak, verujem da ćemo moći mnogo toga da kažemo samo na osnovu lobanja. Nedavno smo sproveli antropološku analizu kosturnice na Hilandaru, gde se čuvaju samo lobanje i rezultati su bili fascinantni“, kaže za portal N1 Nataša Šarkić.

Ona navodi da se tehnika facijalne rekonstrukcije već dugi niz godina primenjuje u forenzici ali i arheologiji. Kod nas je ova tehnika već primenjivana u arheološkom kontekstu na skeletu praistorijskog čoveka iz Lepenskog vira, kao i na nekim skeletima iz Viminacijuma.

Uplati, deli, volontiraj

Većinu sredstava najskupljeg dela projekta pokriće Univerzitet u Trstu, na kome radi profesor Kavali. Pošto je reč o skupom projektu koji prevazilazi uobičajene budžete za našu zemlju, za troškove snimanja koji iznose 7.000 evra ova entuzijastična trojka je odlučila da obrati građanima i društveno-odgovornim kompanijama. Milan Simonović navodi da postoje tri načina da se pomogne realizacija ove ideje.

„Prvi i osnovni je novčanom donacijom putem platforme donacije.rs ili direktnom uplatom na žiro-račun DAR-a. Drugi i ne manje značajan način podrške je praćenjem naših profila na društvenim mrežama i deljenjem vesti o projektu i projektnim aktivnostima. Što više ljudi vidi i sazna za nas, veće su šanse da će se među njima naći neko ko je u mogućnosti da novčano pomogne. Treći i ujedno najzahtevniji način podrške je da se uključe u naš projekat svojim iskustvom, veštinama i znanjima, čime će doprineti ostvarivanju krajnjeg cilja. Svako ko želi da se uključi može slobodno da pošalje mejl na adresu: [email protected] sa naznakom „Za volontiranje“ i da ukratko napiše nešto o sebi i načinu na koji želi da pomogne“.

Ćele-kula je poseban spomenik

Simonović ističe da Ćele-kula nije bilo kakav spomenik i da je to jasno svakome ko ga je video.

Inspiracija na DAR
Inspiraciju za Ćele-kulu Milan je tokom kampanje „Kultura na DAR“ koju od 2013. godine organizuje Društvo za akademski razvoj (DAR). Glavni cilj kampanje je promocija i očuvanje kulturne baštine u Srbiji. Putem interneta animirani su ljudi da šalju filmove i fotografije o omiljenim mestima, ljudima i događajima vezanim za kulturnu baštinu područja na kojem žive. Tokom pete sezone kampanje, dakle 2018. godine, među brojnim radovima istakao se film „Čegarski bol„.

„Osim toga što je u pitanju zaista jedinstven spomenik, kakvog nema na kugli zemaljskoj, mišljenja sam da u simboličkom smislu Ćele-kula savršeno predstavlja srpsko nacionalno biće. Biće koje u borbi za slobodu ne preza da se bori ni protiv daleko brojnijeg neprijatelja i koje kada naizgled nema drugog izbora nego da se preda, pronalazi izlaz u smrti. Biće koje i u toj smrti prkosi i inati se, ne dozvoljavajući protivniku da ga zastraši“.

Iako za neke deluje zlokobno Simonović smatra da je Ćele-kula imala zastrašujuće dejstvo, sigurno ne bi opstala ovolike godine, već bi bila srušena odmah nakon oslobođenja. On kaže da je pametno ostavljena, a kasnije i zaštićena, da bi nove generacije imale svedočanstvo o ceni koja je plaćena za slobodu jednog naroda.

„Lično, verujem da Ćele-kula treba i mora da bude poznata u celom svetu, a ne samo u granicama naše zemlje i da su vrednosti zbog kojih su ustanici platili glavom vrednosti koje su vanvremenske i srodne svim ljudima na ovoj planeti.“

Sprema se i digitalni 3D model

Nataša Šarkić navodi da je ovaj projekat značajan iz više razloga:

Bioarheologija
Šarkić u Španiji ima registrovanu istraživačku firmu “Aita Bioarcheologi” koja okuplja sve one koji dele strast prema arheologiji, antropologiji, istraživanju. Tim Aita Bioarcheologi takođe nudi svoje profesionalne usluge iskopavanja i analize ljudskih skeletnih ostataka za domaće i međunarodne kompanije, udruženja, javna i privatna lica. 

„U pitanju je prva antropološka analiza ikad rađena na Ćele-kuli, što predstavlja fantastičnu priliku da proširimo naša znanja o životu onih koji su učestvovali i poginuli u Čegarskoj bici, da saznamo od kakvih su bolesti bolovali, kako živeli, koliko su godina imali u trenutku smrti, kao i da analiziramo povrede na lobanjama nastale u ovom, ili nekom prethodnom, oružanom sukobu“.

Ona ističe da će po završetku projekta dobiti i lako prenosiv, digitalni 3D model kule sa rekonstruisanim licima, koji će upotpuniti ponudu Ćele-kule, ali omogućiti i da se prikaže u galerijama i muzejima u zemlji i inostranstvu.

„Iskreno se nadam da ćemo, nakon završetka projekta, moći da krenemo na „turneju“,  jer je zaista neverovatno koliko ljudi, čak ni u regionu, nikad nije čulo za ovaj fascinantan spomenik, kaže Šarkić i poručuje da je u pitanju je potpuno neinvazivna metoda, pri kojoj nijedna lobanja, niti bilo koji deo kule, neće biti oštećen.