Vatrenjača, riba lav ili riba paun, viđena je i u Nacionalnom parku Mljet. Zvaničnog imena Pterios miles, vatrenjača, riba lav ili riba paun nastavlja da se širi Jadranom, pošto je prethodno potvrđena njena prisutnost u području crnogorskog primorja, Visa, Cavtata, Korčule i Lastova.
Radi se o invazivnoj ribi otrovnih bodlji pa treba biti oprezan pri ribolovu. Otrov je termolabilan, odnosno može da se neutralizuje toplinom. Zato je u slučaju uboda važno odmah na to mesto uroniti u vruću vodu temperature 40-45 °C.
Riba lav uočena je u na lokaciji Vranji škoj na 12 metara dubine u trenutku kada je temperatura mora iznosila 24 °C. Uočena je jedna jedinka dužine 16 cm, što odgovara mladom primerku, a fotografisao je morski biolog prof. dr sc Petar Kružić, redovni profesor na Prirodoslovno-matematičkom fakultetu:
„Riba predstavlja opasnost za ljude“
“Ova riba predstavlja opasnost za ljude samo ako dođemo u dodir sa njom, odnosno ako se ubodemo na njene bodlje. Zasad ne možemo da kažemo da je njena prisutnost jako velika opasnost za ljude s obzirom na to da nema puno primeraka. Veći problem je podmorski svet, odnosno biodiverzitet Jadrana, s obzirom na to da je riba lav dosta proždrljiva i najveća opasnost preti našim endemskim malim vrstama, poput glavoča i babice. Srećom Jadran ih ima puno, ali svejedno je velika opasnost kad se pojave ovakve invazivne vrste. Riba lav definitivno se udomaćila u podmorju južnog Jadrana, ovde je prisutna već nekoliko godina i to će sigurno biti vrsta koja će da se upiše na popis vrsta Jadrana i jadranskih riba”, ističe Kružić.
Pojava ove vrste u Jadranu iznova dokazuje da se more menja i pokazuje kako klimatske promene vrlo slikovito upozoravaju šta nas očekuje u bliskoj budućnosti, prenosi Net.hr.
Prirodni neprijatelji su joj hobotnice i kirnje, pa je njihova zaštita jedna od mera za kontrolu širenja. Takođe, moguć je izlov i konzumacija. Dobra je stvar da je riba lav jestiva, pa može da se iskoristi za hranu, ali uz oprez pri lovu i čišćenju.
„Na sreću, otrov joj je termolabilan“
Neven Iveša, biolog sa Fakulteta prirodnih znanosti u Puli nedavno je za Danas.hr pojasnio detalje o pomenutoj vrsti.
“Vatrenjača je vrsta koja dolazi iz Crvenog mora. Kao i brojne druge, na početku je kolonizovala istočni deo Sredozemlja. Na području Kipra, Libana, Sirije, Turske i južne Grčke postala je uobičajena vrsta. Zato što nema prirodnih predatora, odnosno neprijatelja, ona se nesmetano razvija i razmnožava te preti autohtonoj fauni Mediterana. Jako je grabežljiva vrsta koja živi u plitkom priobalju koje je važno područje uzgoja brojnih vrsta riba među kojima i ekonomski važne vrste”, objasnio je Iveša.
Iveša napominje da ne treba da budemo zabrinuti, ali treba da pratimo stanje vatrenjača.
“Trenutno za Jadran imamo samo pojedinačne nalaze, nema brojnosti zbog čega treba da budemo zabrinuti, ali stanje treba pratiti. Činjenica je da se seli prema severu pa ne treba isključiti njen skori dolazak u severni Jadran, čemu pre svega kumuje zagrevanje mora. Drži se južnog dela Jadrana, ali zadnjih godina je češće viđaju u pojedinačnim slučajevima. To nam pokazuje da će se u budućnosti češće pojavljivati”, rekao je Iveša.
“Ona je otrovna riba, ali srećom, njen otrov spada u grupu termolabilnih otrova. To znači da se izlaganjem otrovne komponente temperaturi između 40 i 50 stepeni otrov degradira i dezintegriše te više nije opasan. Njen otrov je nešto jači, ako bismo je uporedili sa našim uobičajenim otrovnim ribama kao što su bodeljka, škarpina i škarpun. Pre svega zato što ima mnogo duže peraje zbog kojih može lako da nas ubode”, napomenuo je Iveša.
Biolog Iveša takođe ističe da vatrenjača može da se koristi u ishrani:
“Pozitivna stvar kod vatrenjače je to što je meso izuzetno ukusno. Odlična mera kojom možemo suzbiti njezinu brojnost je lov i plasiranje na tržište u gastronomske svrhe. Ti projekti su zaživeli na području istočnog Sredozemlja,” piše N1 Zagreb.
Pogledajte još:
Koje je tvoje mišljenje o ovome?
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare